Jaoj, što su lepi svi ti tekstovi „biti turista u svom gradu“. Tu su da vam otvore oči pored kakve lepote svakodnevno prolazite, a da toga i svesni niste. Tu su da vas šarmiraju, trude se do iznemoglosti da budu vickasti, vrcavi, romantični, pitki, prostodušni, nekonvencionalni kao, jaoj što je i to slatko, i njihovi autori.
Prvo, kažu, krenite sa laganom šetnjom, možda Bulevarom, pa tamo sve do Kalemegdana. Kada ste poslednji put bili na Kališu, pitaće vas nadahnuti tvorac ovog malog urbanog remek-dela? Kada ste poslednji put prošetali Dorćolom, đa donjim đa dornjim, a da nikuda niste žurili? Da li ste pronašli onu najtišu vračarsku ulicu – da, ima i toga, nije samo nepotvrđena glasina – i onaj kafić u kojem je bašta divna, lokalci nasmejani, a konobar ne zna šta pijete i ipak vam se veselo osmehuje, strpljivo čekajući da se odlučite hoćete li predjelo ili ipak možda nećete?
Ne zaustavlja se tu vrli tvorac ovakvih tekstova koji se nalaze na svakom bogovetnom sajtu i ostalim guglovima. Njemu nije dosta šetnji po gradu, on vas tera i na čist vazduh – mada on jeste, čini se, baš nepotvrđena glasina.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
