Budućnost digitalnog plaćanja i bezgotovinsko društvo

„Navike korisnika su se evidentno promenile, dobrim delom zbog pandemije ali i zbog naprednih tehnoloških rešenja u oblasti bezgotovinskog plaćanja i internet trgovine koja su građanima dala veću slobodu izbora i bolje korisničko iskustvo pri kupovini i plaćanju“, izjavila je Jelena Ristić, direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, BiH i Crne Gore, u intervjuu za magazin Nedeljnik koji smo vodili pred početak ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma.

U novembru prošle godine pokrenuta je Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje čiji je deo i Mastercard. Šta to znači za mali biznis?

Malim preduzećima potrebni su partneri iz javnog i privatnog sektora koji će im pomoći da se njihove kolektivne potrebe čuju. Za njih pristup digitalnoj ekonomiji znači lakše upravljanje troškovima i modernizaciju poslovanja, a za njihove kupce bolji i sigurniji način plaćanja. Upravo zato smo krajem prošle godine zajedno sa Ministarstvom finansija Srbije, GIZ-om, kompanijom Visa i NALED-om pokrenuli Nacionalnu inicijativu za bezgotovinska plaćanja – „Bolji način“. Glavni cilj inicijative je edukacija srpskih potrošača i trgovaca o prednostima bezgotovinskih plaćanja, ali pre svega i razvoj infrastrukture za prihvat kartičnih plaćanja kod malih trgovaca i javnih institucija u Srbiji. Uz e-fiskalizaciju i uvođenje sistema e-faktura, ovom inicijativnom smo dodatno osnaženi u borbi protiv sive ekonomije.

Inicijativa „Bolji način“ podržava razvoj svih vrsta bezgotovinskih plaćanja, odnosno kartičnih, mobilnih, instant plaćanja i svih drugih vrsta plaćanja sledeće generacije, kako bi se građanima ponudio veći izbor. Kako se troškovi prihvata navode kao jedan od ključnih razloga za neprelazak na bezgotovinsko plaćanje – u okviru inicijative trgovcima će biti podeljeno 25.000 POS terminala po posebnim uslovima na period od godinu dana, kako bi im se pomoglo da smanje troškove i, istovremeno kroz praksu, uvide prednosti prelaska na bezgotovinsko poslovanje.

Kakve su prednosti bezgotovinskog plaćanja u odnosu na keš? Da li je ta kultura ili navika dovoljno prepoznata i prisutna kod nas?

Bezgotovinska plaćanja stimulišu ekonomski rast čineći razmenu robe i usluga lakšom i pristupačnom svima. Ovaj način plaćanja pruža prilike za brojne uštede, od vremena za krajnje korisnike, rukovanja gotovinom i operativnih troškova za trgovce, do smanjenja troškova za državu kod upravljanja gotovine. Ukratko, ključna prednost digitalizacije procesa plaćanja je u tome što svako ko ima karticu ili pametni telefon u okviru kojeg je digitalizovana kartica može praktično i jednostavno obaviti bilo koju vrstu kupovine ili plaćanja onlajn ili oflajn, kod trgovca, komunalnog preduzeća, a odnedavno i na pijacama.

Upravo kada su pijace u pitanju, svedoci smo kako se srpsko tržište ubrzano razvija u pogledu prihvata bezgotovinskih plaćanja. Uvođenje beskontaktnog plaćanja platnim karticama i kartičnim plaćanjima u okviru mobilnih novčanika na pijacama, koje se tradicionalno doživljavaju kao mesta na kojima se za plaćanje koristi gotovina, predstavlja važan momenat u daljem razvoju bezgotovinskog plaćanja na našem tržištu. Iako je pre samo nekoliko godina takva mogućnost delovala još uvek daleko, ona je sada realnost kako za prodavce, tako i za građane.

Dakle, uvek je važno dati mogućnost većeg izbora potrošačima i u tom kontekstu pomenula bih još jednu važnu inkluzivnu funkcionalnost koju Mastercard nudi na našem tržištu kod sve većeg broja trgovaca. U pitanju je usluga podizanja gotovine prilikom plaćanja karticama koja korisnicima daje dodatnu vrednost jer mogu dve radnje da obave u jednom potezu i time uštede vreme, a sa druge strane, ona trgovcima donosi priliku da privuku nove korisnike, povećaju sigurnost i smanje operativne troškove rukovanja gotovinom.

Koliko je pandemija promenila navike korisnika u pogledu bezgotovinskog plaćanja?

Navike korisnika su se evidentno promenile, dobrim delom zbog pandemije ali i zbog naprednih tehnoloških rešenja u oblasti bezgotovinskog plaćanja i internet trgovine koja su građanima dala veću slobodu izbora i bolje korisničko iskustvo pri kupovini i plaćanju. Imajući u vidu podatak iz poslednjeg MasterIndex istraživanja, beskontaktna plaćanja platnim karticama i mobilnim telefonima svakodnevica su za 81% građana, a kao glavnu prednost beskontaktnih plaćanja korisnici su naveli brzinu i jednostavnost a ukazali su i na više aspekata sigurnosti ovakvog načina plaćanja. Promene su se desile i kada su onlajn plaćanja u Srbiji u pitanju, MasterIndex je pokazao da ova vrsta plaćanja ima kontinuiran trend rasta u poslednje tri godine i da čak 83% ispitanika koristi onlajn plaćanja, što je porast od 22% u poređenju sa godinom pre početka pandemije.

Dakle sve su ovo ohrabrujući pokazatelji i razvojna prilika za trgovce svih veličina, a posebno male i srednje preduzetnike, da povećaju obim svog poslovanja kroz potencijal bezgotovinskih plaćanja. U ovom prepoznajemo i potencijal za ukupan ekonomski rast domaćeg platnog tržišta, zbog čega ulaganje u edukaciju i stimulaciju trgovaca i korisnika treba biti zadatak svih nas učesnika u ovom ekosistemu.

Svetska banka ističe da je finansijska inkluzija ključna za smanjenje siromaštva i ubrzavanje rasta. Kako u praksi izgleda finansijska inkluzija i na koji način je Mastercard podržava?

U proteklih pet godina, Mastercard je postigao svoj početni cilj, uključivanje 500 miliona ljudi u digitalnu ekonomiju. Tokom poslednje dve godine postali smo još odlučniji u pogledu naših ciljeva finansijske inkluzije i obavezali smo se da ćemo uključiti milijardu ljudi i 50 miliona malih preduzeća u digitalnu ekonomiju do 2025. godine uz podršku za 25 miliona žena preduzetnica. Dok su se mala preduzeća borila da opstanu, Mastercard je usmerio 250 miliona dolara podrške globalno kako bismo im pomogli da pređu na digitalno poslovanje i povećaju prihode.

Dakle, postoji toliko toga što platna industrija može da učini kako bi pomogla preduzetnicima u ovom trenutku, a brzo prilagođavanje na novu realnost postalo je pitanje opstanka za mala i srednja preduzeća. Tako smo samo u proteklih nekoliko meseci, sa tri partnerske banke, jednom u Srbiji i dvema u Crnoj Gori, lansirali „Tap on phone“ – najinovativnije i najjeftinije rešenje za mala i srednja preduzeća. Ovo rešenje poznato i kao Soft POS omogućava prihvat beskontaktnog kartičnog plaćanja, bilo da se radi o kartici ili o digitalizovanoj kartici u okviru mobilnog novčanika direktno na nekom od pametnih uređaja koji ima omogućenu NFC vezu (npr. mobilni telefoni ili tablet). Kako poslovanje malih trgovaca podrazumeva česte transakcije manjih vrednosti (buket u lokalnoj cvećari, taksi vožnja ili kilogram voća na lokalnoj pijaci) a često i specifične lokacije kao što su mesta na otvorenom ili u pokretu, poput taksista i kurirskih službi – POS terminal za njih je često nepraktičan. Zato verujem da će sve više banaka ovo rešenje ponuditi svojim klijentima preduzetnicima kako bi na jednako jednostavan, siguran i praktičan način kao kod plaćanja na POS uređaju, ali uz minimalne troškove sada mogli zagarantovano doći do novih kupaca i većih prihoda.