Fascinaciju tehnološkim i naučnim napretkom često ilustrujemo frazom – „kao u naučnofantastičnim filmovima“. Pogledi u budućnost predstavljeni delima umetnika i futurista često su delovali toliko daleko da smo predviđali da će se njihovi snovi i vizije možda ostvariti tek u vreme naslednika naših naslednika. Malobrojni su bili oni koji su mogli da predvide da ćemo tako brzo početi da živimo tu budućnost. Jednu od najsnažnijih transformacija doživela je i medicina. Stopivši se sa telekomunikacijama, veštačkom inteligencijom i poslednjim inženjerskim dostignućima snaga medicine je toliko narasla da je danas čak i teško sagledati sve šta nam je na raspolaganju, a kamoli primeniti u praksi.
Ali zašto je teško primeniti nova dostignuća u medicini? Zato što nije reč samo o tehnološkoj revoluciji, već i o velikoj društvenoj transformaciji. Najbolje je to ilustrovati činjenicom da pored lekara i farmaceuta danas pacijente leče i inženjeri, stručnjaci za telekomunikacije i robotiku, a da je razvoj telefonske aplikacije postao bitan koliko i razvoj leka.
Neporecivo je da digitalizacija već sada ozbiljno transformiše zdravstvo. Telemedicina, medicinski uređaji bazirani na veštačkoj inteligenciji, zdravstveni podaci bazirani na blokčejnu… ovo su samo neki od konkretnih alata koji već danas potpuno menjaju interakciju pacijenata i zdravstvenih radnika, način na koji se donose odluke o lečenju i primenu tih informacija.
Medicina se menja neslućenom brzinom pogotovo na polju istraživanja i razvoja, danas na molekularnoj osnovi možemo da predvidimo pojavu neke bolesti, kako da je preveniramo i lečimo. U pitanju je napredak u medicini koji će zabeležiti istorija. Podaci imaju veoma važnu ulogu i oni su upravo osnov nove medicine jer nam daju nova saznanja. Do podataka kakvi su potrebni za personalizovanu medicinu moguće je doći samo digitalizacijom čitavog sistema.
Tako na primer u onkologiji, sve je šire dostupno genomsko profilisanje tumora koje uz pomoć veštačke inteligencije analizira ogromne količine podataka i pruža izbor terapija specifičnih za mutaciju koja je kod tog pacijenta pronađena. U oftalmologiji, veštačka inteligencija omogućava raniju dijagnostiku promena koje mogu dovesti do slepila, a primenom savremene terapije na vreme možemo sprečiti gubitak vida. Zahvaljujući digitalizaciji i „praćenjem na daljinu“, poboljšan je kvalitet života pacijenata koji se otežano kreću ili koji bi morali često da idu na kontrole.
Čeka nas masovnija upotreba velike količine zdravstvenih podataka, takozvana „big data“. Podaci velikog broja pacijenata se kroz različite kanale slivaju na jedno mesto, analiziraju se, identifikuju određene analogije i modeli na osnovu kojih se donosi odluka o optimalnom lečenju za svakog pacijenta posebno. Ovo je značajno i za prevenciju bolesti, smanjenje grešaka u lečenju, ali i optimizaciju resursa zdravstvenog sistema.
Komunikacija između lekara i pacijenata kroz digitalne platforme tokom korone se pokazala kao izuzetno korisna i praktična i njihova upotreba samo će nastaviti da raste. Upotreba aplikacija u kojima veštačka inteligencija pacijentima pruža deo odgovora takođe će imati uzlazni trend.
Korišćenje nosivih medicinskih uređaja koji 24 sata kontrolišu zdravstvene parametre pacijenta, biće sve masovnije, a ono što je sledeće na horizontu su uređaji koji će, pored instrukcija o tome šta i kako treba da se ponašaju, pacijentima i bukvalno „davati terapiju“.
Svi ovi podaci omogućiće nam i da predvidimo zastupljenost pojedinih bolesti, koliki će nam kapaciteti biti potrebni i na kraju i koliko novca nam je za sve to potrebno. Ključ uspeha u tom planiranju su savremeni lekovi i stručnost lekara.
Poseban fokus biće na prevenciji, odnosno na tome da se pacijenti „pripremaju“ za bolesti kojima su skloni, te da se promenama životnih navika ili jednostavnijim zdravstvenim merama spreči i sam početak bolesti.
Nove tehnologije i saznanja potpuno menjaju odnose između pacijenta i lekara, menjaju se i uloge i sami činioci zdravstvenog sistema, načini na koje se donose odluke, plaćaju troškovi, dele informacije… Nova medicina traži korenite promene u gotovo svakom deliću zdravstvenog sistema, ali i velika materijalna sredstva.
Inovacije i digitalizaciju smatramo najboljim instrumentima koje možemo dati lekarima da budu još efikasniji u svom poslu, da optimizujemo zdravstveni sistem, da rezultati lečenja budu bolji, da se smanji prostor za ljudske greške, da lečenje bude komfornije i uz manje troškove.
Nova medicina zahteva dodatno učenje, promene navika, prilagođavanje novim hijerarhijama, a na tako nešto nisu uvek svi spremni. Nije pretnja da će čipovi i kompjuteri zameniti doktore, već da li smo spremni i voljni za velike promene i veliko zalaganje. Važan je jasan plan kako transformisati zdravstvo, puno volje i želje i čvrsto držanje kormila kako bismo što pre i bezbednije stigli do cilja.
Tagovi
