Budućnost produženog kovida: Da li je zaista u svojoj poslednjoj fazi ili će se pretvoriti u dosadnu hroničnu bolest o kojoj se ne priča?

Stanje koje je postalo naša svakodnevica, koronavirus, u rano proleće 2020. nije imalo čak ni ime.  Doktori i klinički radnici zanemarili su poznate simptome ove bolesti, a istraživači koji su se bavili ovim, novim fenomenom, fokusirali su se na kratkoročne efekte koje ova infekcija nosi sa sobom. Danas, nakon tri zime pod maskama i velom korone, posledice koje korona ostavlja, a koje mogu da budu dugotrajne su mnogo poznatije. I o tome se priča.

Istaknuti stručnjaci, nacionalni lideri i Svetska zdravstvena organizacija priznali su “dugi COVID”, odnosno istraživanje o dugotrajnim posledicama korona virusa kao relevantno. Nacionalni instituti za zdravlje uspostavili su program istraživanja ne bi li razumeli kako se simptomi razvijaju i kod koga su najizraženiji. Podaci govore i kako će lekovi za sprečavanje dugotrajnog kovida, kao i oni za njegovo trajno lečenje, jednog dana biti široko rasprostranjeni. Ljudi su, tvrde stručnjaci, konačno spremni da shvate šta se dešava.

Dugom kovidu još uvek nedostaje univerzalna klinička definicija i standardni protokol dijagnoze.  Za sada ne postoji  čak ni objašnjenje o tome koji simptomi spadaju u njen domen. Iako su se stručnjaci sada složili po pitanju toga da se dugi kovid ne odnosi samo na jednu bolest, poput, na primer, raka, oni se ne slažu oko broja podtipova koji spadaju u njega.

Polemiše se i oko načina na koji se svaki od njih može manifestovati. Neki faktori rizika, među kojima je i hospitalizacija, su identifikovani, ali istraživači i dalje pokušavaju da pronađu ostale. U tome im odmaže upitan imunitet stanovništva kao i beskonačno mnogo virusnih varijanti. A za ljude koji već dugo boluju od kovida ili će ga potencijalno dobiti, rešenja su još uvek oskudna i upitna.

Do danas, kada me neko pita: “Kako da ne dobijem dugi kovid?” i dalje mogu samo da kažem: “Samo se potrudi da ne dobiješ kovid uopšte”,“ kaže David Putrino, neuronaučnik i fizioterapeut koji je analizirao produženi kovid.

Dok svet skreće kurs sa pandemije koronavirusa, istraživači, pacijenti i aktivisti zabrinuti su da bi čak i prethodni napredak u istraživanju i pronalaženju solucija mogao biti uzaludan. Stručnjaci još ne mogu da kažu da li će broj obolelih i onih koji imaju trajne posledice nastaviti da raste ili će uspeti da se ponađe rešenje za one koji se bore sa ovim stanjem duži vremenski period. Sve što je za sada jasno je da, uprkos trenutnom stavu Amerike prema koronavirusu, svet i naučnici su još uvek miljama daleko od pobede.

Nedavna saznanja iz dva istraživanja nagoveštavaju da bi se broj onih koji imaju “dugi kovid” mogao smanjiti,  iako broj novozaraženih još uvek nije zanemarujuć. Kancelarija za nacionalnu statistiku Ujedinjenog Kraljevstva objavila je podatke koji pokazuju da je 2 miliona ljudi samo prijavljeno sa dugotrajni simptomima na samom početku 2023. godine, što predstavlja blagi pad u odnosu na avgust 2022.

Stručnjaci su upozorili da još uvek postoji niz razloga za pažljivo tretiranje brojki i da se ne pretpostavlja da će se sadašnji trendovi održati. Cifre će verovatno biti u stalnom raskoraku, budući da talasi infekcija dolaze i prolaze, menjaju se navike nošenja maski, a i varira broj vakcinisanisanih.

Razumevanje stručnjaka o tome koliko se često ljudi oporavljaju i “izlaze” iz dugog kovida, takođe je upitno i nepotpuno. Nekim pacijentima sa dugim kovidom se stanje poboljšalo posle određenog vremena, ali nije podvučena jasna linija koja razlikuje kratki, dugi i srednji kovid. Ono malo podataka koji postoje o oporavku, nije baš dosledno.

Istraživači RECOVER-a, velike nacionalne studije o produženom kovidu, došli su do zaključka da se većina pacijenata u ovom stanju, gotovo nikada ne vrati na prvobitno, kada je zdravlje u pitanju. Jedan od istraživača uočio je da većini njegovih pacijenata pomaže neki vid rehabilitacije, ali da se samo jedna petina na kraju ponovo oseća onako zdravo kao pre korone. Veoma maloj manjini se zdravstveno stanje uopšte ne popravi.

Imunitet populacije – posebno stečen preko vakcinacije – je, u protekle tri godine, bolje očeličio ljudska tela protiv virusa, a jaki dokazi potvrđuju da vakcine mogu umereno redukovati rizik da se razvije dugi kovid. Terapije i bihejvioralne intervencije koje su postale svakidašnje takođe su potencijalno oduzele od učestalosti pojavljivanja produženog kovida.

Čak i ako imunitet smanjuje šanse da se zaražena osoba razboli od dugog kovida, toliko mnogo ljudi je pokupilo virus da statistike još uvek izgledaju kao poplava. Nivoi infekcija u mnogim zemljama su značajno porasli od 2012, rekao je Gurdasani. Većina slučajeva dugog kovida pojavilo se posle blage infekcije, vrste kod koje odbrambeni sistem najbrže iščezava. Sada kada su maske i fizička distanca ostali po strani, ljudi mogu biti izloženi višim viralnim dozama nego što su bili pre godinu ili dve. U apsolutnim uslovima, onda, broj ljudi koji upada u bazen dugog kovida možda se i nije smanjivao. Čak i da se taj bazen malo smanjivao, njegova veličina je još uvek enormna, okean pacijenata sa velikim potrebama.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je javnosti da je „razbiljen stisak kovida“. Ističući pad u stopi smrtnih slučajeva i milione spasenih života, Bajden je podsetio naciju na ono što će doći: „Uskoro ćemo okončati vanrednu situaciju u javnom zdravstvu. ”

Priče o pobedi nad virusom mogle bi da dovedu do opšte pometnje. Panika među, i ovako nesnađenim pacijentima, mogla bi da pogorša već iskrivljeni odnos prema bolesti.  Zato je ova Bajdenova izjava upitna i može da pogorša opšte stanje među amerikancima.

Kada je, pre skoro tri godine proglašeno vanredno stanje u SAD, pošto su bolnice bile preplavljene, a mrtvačnice prepune, fokus je bio na pacijentima sa težom, ali kratkotrajnom slikom. Možda je u tom smislu situacija blizu kraja. Dugi kovid, iako sporije privlači pažnju, od tada je postao samostalna vanredna situacija. Za milione Amerikanaca koji su pogođeni ovim stanjem, njihov odnos sa virusom i razumevanje nisu na zavidnom nivou.

Kraj zvaničnog kriznog stanja u SAD može pokrenuti istraživanja na neke druge načine takođe. Na Hopkinsovom univerzitetu, epidemiolozi infektivnih bolesti Praja Dugal, Šurti Mehta i Brajan Lau pokrenuli su veliku studiju kojom će se bolje razumeti uslovi i okolnosti koji vode do dugog kovida, i to kako simptomi evoluiraju vremenom.

Nekada obavijen skepticizmom, prezirom i geslajtingom, dugi kovid sada je potpuno priznat i prepoznat, ali empatija prema onima koji se sa njim bore, tek bi mogla da napreduje. Nisrin Alvan, istraživačica javnog zdravlja na Univerzitetu u Sauthemptonu u Velikoj Britaniji, i njene kolege, pronašli su da mnogi oboleli od dugog kovida još uvek brinu o krajnjem zaključku njihovog stanja, strahujući da bi to moglo ugroziti njihovo zaposlenje, socijalne interakcije i drugo. Dugi kovid bi uskoro mogao da postane samo još jedna od zapostavljenih hroničnih bolesti, bez razumevanja i imalo diskusije.