Hiljade dronova služi ratnoj svrsi u Ukrajini. Osmatra se i snima teren, neki su pretvoreni u male bombardere i bace dole granatu, ima dronova koji su u stvari projektili i kada se nađu iznad cilja obruše se i udare u njega. Kod nas na brdovitom Balkanu jedan jedini mali dron stvorio je puno problema, dobio je naslovne strane novina, o njemu izveštava lično predsednik. Navodno, radi se o drskoj provokaciji onih koji nam zlo žele i zato su snimali šta se radi u kasarni u Raškoj, koje su to jedinice i tehnika dovedene u skladu sa merama povišene borbene gotovosti dela snaga Vojske Srbije (VS). Zvanično došao je taj dron sa Kosova i prizemljen je elektronskim protivmerama. Toliko je rečeno zasada.
Kako bilo, dronovi su postali naša svakodnevna tema.
Za početak da razjasnimo termine koje koristimo. Reč dron se odomaćila, kratka je i dobro zvuči i ima smisla kada se prevede jer to znači zujalica. Naravno, to se odnosi na letelice koje su sada dominantne na civilnom tržištu koje pokreću mali elektromotori. Neke od vojnih velikih dronova pokreće mlazni motor kao bilo koji savremeni lovac. Češće se koriste dronovi sa dvotaktnim i četverotaktnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji zvuče kao kosilica za travu ili onaj stari Tomosov motorčić.
Kao mete za obuku u gađanju ciljeva u vazdušnom prostoru i za izviđanje letelice bez posade kontrolisane sa zemlje ili sa programiranim letom korišćene su još od pedesetih i šezdesetih godina. Stari naziv u našoj vojnoj terminologiji bio je bespilotna letelica, a na engleskom govornom području preciznije su definisali letelice kao besposadna vazdušna vozila (unmanned aerial vehicle).
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. NOVEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU MAGAZIN „ISTORIJA“