Nedelju dana nakon invazije na Ukrajinu, Rusija je okupila mehanizovanu kolonu dugu skoro 60 kilometara kako bi izvršila snažan napad na Kijev sa severa. Međutim, konvoj oklopnih vozila i kamiona za snabdevanje se zaustavio u roku od nekoliko dana, a ofanziva je propala, dobrim delom, zbog serije noćnih zaseda koje je izveo tim od 30 vojnika ukrajinskih specijalnih snaga i operatera dronova na kvadovima, piše Gardijan, pozivajući se na izveštaje ukrajinskih zvaničnika.
Operateri dronova su povučeni iz jedinice za vazdušno izviđanje, „Aerorozvidka“ – koja je počela sa radom pre osam godina kao grupa IT stručnjaka dobrovoljaca koji su dizajnirali sopstvene mašine – i evoluirala je u značajan element uspešnog ukrajinskog otpora od početka ruske invazije.
Međutim, dok je Zapad isporučio Ukrajini na hiljade protivtenkovskih i protivvazdušnih projektila, kao i druge vojne opreme,“Aerorozvidka“ je bila primorana da pribegne samofinansiranju i mreži ličnih kontakata da bi nastavila dalje sa akcijama. Članovi jedinice nabavili su komponente poput naprednih modema i termovizijskih kamera.
Komandant jedinice, potpukovnik Jaroslav Hončar, predstavio je izveštaj o zasedi u blizini grada Ivankiva koja je doprinela zaustavljanju ruskih trupa i teške ofanzive. Rekao je da su ukrajinski borci na kvadovima uspeli da se približe ruskoj koloni koja je napredovala noću, vozeći kroz šumu sa obe strane puta koji vodi južno ka Kijevu iz pravca Černobilja.
Ukrajinski vojnici su bili opremljeni naočarima za noćno osmatranje, snajperskim puškama, daljinski detoniranim minama, bespilotnim letelicama opremljenim termovizijskim kamerama i drugim sposobnim za bacanje malih bombi težine do 1,5 kilograma. Ruska vojska može relativno brzo da se zakači za takozvani elektronski potpis drona i brzo da upotrebi minobacače, tako da timovi „Aerorozvidke“ moraju da još brže lansiraju dronove i beže.
„Ova mala jedinica je tokom noći uništila dva, tri vozila na čelu ovog konvoja, nakon čega se kolona ruskih oklopnih vozila zaglavila. Tu su ostali još dve noći i uništili su mnoga vozila”, rekao je Hončar.
Naglasio je da su Rusi razbili kolonu na manje jedinice kako bi pokušali da napreduju ka ukrajinskoj prestonici, ali je isti jurišni tim uspeo da izvrši napad na njeno skladište.
„Prvi ešalon ruskih snaga ostao je bez bez nafte, bombi i gasa. I sve se to desilo zbog rada tridesetak ljudi“, rekao je Hončar.
Jedinica „Aerorozvidka“ takođe tvrdi da je doprinela porazu ruskog vazdušnog napada na aerodrom Gostomelj, severozapadno od Kijeva, prvog dana rata, koristeći bespilotne letelice za lociranje, ciljanje i granatiranje oko 200 ruskih padobranaca sakrivenih na jednom kraju aerodroma.
Kako Gardijan piše, nisu svi detalji ovih tvrdnji nezavisno provereni, ali zvaničnici američke odbrane su rekli da su ukrajinski napadi doprineli zaustavljanju oklopne kolone oko Ivankiva. Ogromna količina snimaka borbe iz vazduha koje su objavili vlasti u Kijevu naglašavaju važnost dronova za ukrajinsku vojsku.
Jedinicu su pokrenuli mladi Ukrajinci sa fakultetskim obrazovanjem koji su učestvovali u pobuni na Majdanu 2014. i dobrovoljno su se prijavili u odbrani zemlje protiv prve ruske invazije na Krim i region Donbasa. Osnivač, Volodimir Kočetkov-Sukač, bio je investicioni bankar koji je poginuo u akciji 2015. u Donbasu. Hončar je bivši vojnik koji je postao konsultant za IT marketing, a u vojsku se vratio nakon prve ruske invazije. Njegov zamenik Taras, koji je tražio da ne koristi svoje prezime, bio je konsultant za upravljanje, koji se specijalizovao za prikupljanje sredstava za jedinicu i tek u februaru se pridružio vojsci kao borac.
U svojim ranim danima, jedinica je koristila komercijalne dronove za nadzor, ali njen tim inženjera, softverskih dizajnera i dron entuzijasta kasnije je razvio sopstvene dizajne. Napravili su niz dronova za nadzor – kao i velike mašine sa osam rotora veličine i do 1,5 metra, sposobne da bacaju bombe i protivtenkovske granate na raketni pogon – i kreirali sistem pod nazivom „Delta“, mrežu senzora duž linija fronta. Sada koriste satelitski sistem „Starlink“, koji je isporučio Ilon Mask, za prenos podataka uživo koje obijaju ukrajinske artiljerijske jedinice, omogućavajući im da se usmere na ruske ciljeve.
Jedinicu je 2019. raspustio tadašnji ministar odbrane, ali je na brzinu ponovo oživela u oktobru prošle godine pošto se nazirala pretnja ruske invazije. Sposobnost da se iz vadzuha održi pogled na ruska kretanja bila je ključna za uspeh Ukrajine. U pitanju je svojevrsna taktika gerilskog stila ratovanja, piše Gardijan.
Jedinica takođe traži načine da prevaziđe rusko ometanje, deo elektronskog rata koji se vodi u Ukrajini uporedo sa bombama, granatama i projektilima, zaključuje Gardijan. Trenutno, „Aerorozvidka“ obično čeka da Rusi isključe svoju opremu za ometanje da bi lansirali sopstvene bespilotne letelice. Hončar opisuje ove tehnološke bitke i „Aerorozvidkin“ način borbe kao budućnost ratovanja, u kojoj rojevi malih timova umreženih uzajamnim poverenjem i naprednom komunikacijom mogu savladati većeg i bolje naoružanog protivnika.
„Mi smo kao košnica pčela“, rekao je.
„Jedna pčela ne može ništa, ali ako se suočite sa hiljadu, ona može pobediti veliku silu. Mi smo kao pčele, ali radimo noću“, zaključio je Hončar.