Privatne agencije za obezbeđenje u Bugarskoj danas zapošljavaju skoro isti broj ljudi kao i u Francuskoj, iako Bugarska ima deset puta manju populaciju. Daleko od toga da samo osiguravaju imovinu, one služe kao zamena za javne službe i prosperiraju na ukrštanjima interesa između političara, kriminalaca i bogataša.
Niko više ne dolazi da živi u Novo Železare. Silosi rđaju na suncu, a seoski domovi se urušavaju. U ovom izgubljenom gradiću u Trakijskoj niziji ne pojavljuje se ni jedna glava na ulicama tokom popodnevne dremke. Od crkvenog platoa do gradskog trga, sve je prazno. Dimitar Gargov, u sivom sakou usklađenim sa sivim brkovima, ima izgled američkog šerifa. Agent za lokalnu firmu za obezbeđenja, Traffic Sot, ponekad kreće u nenajavljeni obilazak, ako već ne dostavlja namirnice, lekove ili drva za zimu. „Ovde možete da umrete, a da to niko mesecima ne primeti„, izjavljuje lupajući na jedna vrata. Penka Litova, u crnom prsluku u znak žalosti, otvara nam vrata. Ona je došla iz susednog sela pre dvadeset godina. „Došla sam da pomognem svojim bolesnim roditeljima. A ja već trinaest godina živim sama, moja su deca emigrirala u Veliku Britaniju. Više nema ni javnog prevoza. Najbliža apoteka je udaljena na dan hoda.” Gargov i njegov tim je odvoze kod doktora, izvlače je malo iz samoće, ponekad joj donose cveće. „Postali su mi druga porodica,” poverava nam se Litova.
Sektor privatnog obezbeđenja okuplja otprilike 130.000 radnika u Bugarskoj, što je 18 na 1.000 stanovnika, u poređenju sa 2,3 u Francuskoj ili 0,7 u Italiji. Ovi brojevi predstavljaju gotovo dvostruko više od broja policajaca (29.000) i vojnika (37.000) zajedno. Osim nadzora javnih mesta i privatnih domova „firma pruža socijalne usluge u stotinama udaljenih sela, pogotovo od pandemije”. Tihomir Bezlov, stručnjak za kriminologiju u Centru za proučavanje demokratije (CSD) u Sofiji, ističe da je sektor bezbednosti znatno „napredovao” nakon pada bugarskog komunističkog sistema, uspostavljajući snažne veze između ekonomske elite, politike i organiziranog kriminala (vidi ispod, u nastavku).
Sveprisutnost čuvara ne primjećuje se samo u pustim krajevima. Na sat vremena vožnje južno od Novo Železare nalazi se Plovdiv, kulturna prestonica i drugi grad zemlje. U kuhinjama lokalnog Crvenog krsta, direktorka Tanja Georgieva priprema i koordinira dostavu osnovnih potrepština. Ona angažuje Traffic Sot za isporuku paketa povrća i ulja za domaćinstva: „Oni takođe pomažu izolovanim osobama oko higijene, administrativnih poslova ili pružanja psihološke podrške,” objašnjava. „Za dolazak ekipe medicinske hitne pomoći, morate biti na samrti.” Iz ovog mesta redovno polaze vozila s logotipom kompanije Traffic sot kako bi preuzela starije osobe poput Ane, 93 godine, koja strpljivo sedi sa sklopljenim rukama na svom štapu. „Ne mogu više ni sama da izadjem iz kuće,” žali se iza svojih velikih četvrtastih naočala. „Oni zamjenjuju hitnu pomoć i voze me u bolnicu već tri godine.”
Svuda gde država propada, ovakve firme je zamenjuju. U Francuskoj, kao i u Evropskoj uniji, vlasti podstiču angažovanje privatnog sektora radi rešavanja „poremećaja niskog intenziteta” ili rasterećenja snaga reda od poslova nadzora. U Bugarskoj, kada su ove firme uspostavljene u poljoprivrednim područjima, to je bilo sa ciljem trajne zamene policijskih snaga koje su se urušile od 1990-ih. „S velikim planovima industrializacije, komunistička država je ispraznila sela. Tako da početkom XXI veka 40% našeg poljoprivredniog zemljišta nije više bilo obrađivano. Velikim uzgajivačima bila je potrebna radna snaga. Tokom 2000-ih, sa nezaposlenošću od 20%, znatan deo društvene bede se preselio na selo, a nesigurnost je eksplodirala,” objašnjava Bezlov.
U augustu 2015. godine vlada preusmerava policajce prema turskoj granici kako bi zaustavila izbeglice. Ministarstvo rada pokreće veliki plan, bez odgovarajućih kadrova ni nadzora nad njima, kako bi lokalne zajednice potpisale što više ugovora sa privatnim sektorom za bezbednost. U nekim manjim gradovima, poput Vidina, ove firme organizuju, uz aktivnu pomoć lokalnih vlasti, sistem kolektivne pretplate: grupa domaćinstava plaća da ova parapolicija uspostavi red u njihovoj opštini. Pravno gledano, ove firme su zadužene samo za čuvanje određenih prostora, kuća, škola ili parkova. U stvarnosti, počinju sa kontrolom puno većih područja: sela, više opština, pa čak i granice sa Rumunijom. Zaposleni u tim firmama se ne ustručavaju da zaustave vozila, pretresu prtljag ili izvrše hapšenja. Ponekad su čak efikasniji od policije u borbi protiv kriminala, posebno provala.
„Obavestio sam predsednika da gubimo kontrolu”
Konzervativna većina 2018. godine preuzima inicijativu i dozvoljava gradonačelnicima da zaključe ugovore sa privatnim preduzećima za nadzor nad celim teritorijama. Tatjana Ivanova je tada bila predstavnica tog sektora u Privrednoj i industrijskoj komori: „To je bilo privatizovanje policije, povratak feudalizmu, gde lokalne vlasti mogu da plaćaju svoje snage. Upozorila sam predsednika lično da gubimo kontrolu.“ Zakon je na kraju izmenjen u restriktivnijem smislu posle šest meseci. U stvarnosti, prema tvrdnjama lokalnih sindikata, policija se nikada nije vratila na ruralna područja, a niko ne proverava obim privatnog nadzora.
Na istoku Trakijske ravnice, nedaleko od turske granice, mnoge poslovne i stambene jedinice u malom industrijskom gradu Haskovu nose oznaku firme koja ih štiti, posebno firmu Dejana Jordana, bivšeg rvača s dobrodušnim pogledom, koji se 1995. godine ovde doselio. „Ljudi manje troše na bezbednost, ali male firme kao što je naša i dalje zapošljavaju studente ili penzionere sa nedovoljno visokim penzijama,” objašnjava on. „Da ne pominjem da finansiramo lokalni život: crkvu ili karate klub.” Nije retkost videti starije ljude, često bivše policajce, kako dežuraju po gradskim trgovima ili prodavnicama, obučeni u uniforme zaštitnika. „U malim gradovima nema puno poslodavaca. Ranije smo imali mnogo seljaka, ali agroindustrija ih je izbacila iz igre,” konstatuje Atanas Rusev, stručnjak za bezbednost u CSD-u.
Bezbednost ostaje jedan od najvažnijih neformalnih sektora u zemlji, rezervoar lako dostupnih i nesigurnih poslova održavan od strane zajednice. Pre nekoliko godina, u ugovoru o bezbednosti javnog preduzeća za vodu u Haskovu bila je predviđena zarada čuvara 16% niža od minimalne plate u Bugarskoj. „Zaustavio sam javne nabavke. Morate biti nelegalni da biste ih dobili. Da bi uštedeli, neki poslodavci privremeno otpuštaju svoje zaposlene kada treba platiti doprinose,” žali se Jordanov.
Ovi privatni čuvari takođe štite i sivu ekonomiju koju Bugarsko udruženje industrijskog kapitala procenjuje na više od 21% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2020. godini. „Neformalni sektor se znatno (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
