Onako najgluplji i najobičniji početak mogao bi da bude „Protekle nedelje napustila su nas dva velika imena domaće rok muzike“. Marko Brecelj i Peđa Vranešević. I oba pokojnika bi se ispovra… da mogu da pročitaju.
Iako je impresivna solo karijera Marka Brecelja, kao i ono što se neprekidno spominje u medijskim epitafima – večni kandidat za gradonačelnika Kopra – meni ostaje zauvek urezan njegov rad na prva dva albuma Buldožera „Pljuni istini u oči“ i „Zabranjeno plakatirati“. Nezaboravni omot prvog albuma ali i sam materijal. To je raritetna ploča pa čak i u mitovima da li imaš omot sa Titovim portretom u sali ili ne.
Buldožer je osvajanje sloboda, svakakvih. Pa i seksualnih (kao klincu mi je bilo odbojno zamišljati takve bradonje i dugokose ženske, koje tek što su skinule lonce s plinskog mini poket šporeta, u seksu po šatorima socijalističkih kampova). Na drugom albumu Buldožera je i „Jeste li videli devojčice“. Taj femino odgovor na Toma Sojera i Haklberija Fina koji nije imao romantičarsku atmosferu muškog dvojca. O dve devojčice koje su pobegle od kuće i smucaju se žvačući gumu i ližu sladoled u avanturi koja će ih dovesti do službenog lica i legitimisanja. A pre toga brda, doline, sloboda… koja je najveća kada pobegneš iz škole.
Tu je i „Ne brini, mama“, opet problematični sin, ali i „Helga“ i more i letovanje i sex, naravno, i ono „Haben Sie Zimmer frei?“. I dok je kod Balaševića „Oprosti mi, Katrin“ romantika, letnja ljubav sa Francuskinjom, rastanak, ovde je letnji seks sa nemačkom turistkinjom, u valjda iznajmljenom apartmanu nekog Dubrovnika.
Peđa Vranešević. Čitali ste o njegovoj svestranosti. Kao arhitekta projektovao jedno novosadsko naselje. Kao muzičar, prva Gitarijada i revolucionarni mods imidž, svoj muzičko-scenski spektakl „Uzjahati konje Svetog Marka“ izveo u Institutu za savremenu umetnost u Londonu, na Bijenalu mladih u Parizu. Pa muzika za filmove „Oktoberfest“, „Još ovaj put“, „Pun mesec nad Beogradom“, ali i muzika za dečje TV emisije „Poletarac“ i „Fazoni fore“.
Pa velika saradnja sa Žilnikom, pa bend Laboratorija zvuka, prvi singl propagira hedonizam i brzi protok godina u promiskuitetnom „Ljubite bez razlike supruge i svastike…“, a već sa albumom „Telo“ dolazi proročki ideja zdravog života i na turneji i na omotu je bodibilderski šampion Petar Čelik.
Zajedničko je i da iako su talasali jugoslovensku samoupravnu stvarnost Brecelj je dobio nagradu „Sedam sekretara SKOJ-a“. Vranešević, iako „sumnjiv“ za partiju u nekim delovima karijere, priznao je pre neku godinu da je Jugoslavija davala veće umetničke slobode nego što je to bilo po njenom raspadu do danas.
*Kolumna Branka Rosića iz Nedeljnika br. 526
