Najstariji nemački auto-put A555 napunio je 90 godina. Kada je, koju godinu pre Hitlerovog dolaska na vlast, pušten u rad, bio je velika atrakcija, nešto novo i dotad nepoznato, ulazak u eru brzog i efikasnog saobraćaja, piše Dojče vele.
Prvi nemački auto-put spaja Keln i Bon, dugačak je 20 kilometara i pušten je u rad 4. avgusta 1932. Svečano ga je otvorio tadašnji gradonačelnik Kelna i posleratni nemački kancelar Konrad Adenauer. Adolf Hitler je, kada je došao na vlast, najpre snizio rang tog auto-puta na „običan drum“. Nešto kasnije ga je malo doradio i ponovo otvorio – da bi mu pripala slava za otvaranje „prvog nemačkog auto-puta“. Ta varka mu je unekoliko uspela, pa je još decenijama širena fama o tome da je A555 „Hitlerov auto-put“. Mnogi i danas veruju u to.
Put ubrzo postaje tesan
Još onda je (baš kao i danas) upravo na liniji Rurska oblast – Diseldorf – Keln – Bon vladao najgušći saobraćaj u Nemačkoj. Tako je 1929. tadašnja vlast odlučila da pokrene pionirski projekat: put duž kojeg nema nikakvih građevinskih objekata, na kojem ne postoji nijedna raskrsnica i sa garantovanom vidljivošću od 300 metara koja će omogućiti brzinu vozila od 120 km/h. Bio je to nešto novo: put sa po dve kolovozne trake u svakom smeru.
Broj vozila je stalno rastao, pa je već 1938. kompletnom dužinom prekriven novim kolovoznim zastorom debljine 2 cm. Posle Drugog svetskog rata, broj automobila i kamiona se povećavao takvom brzinom da su veliki delovi puta obnavljani gotovo svake dve do tri godine. Sve gušći saobraćaj je značio i sve više udesa; zbog toga je 1961. brzina ograničena na 80 km/h. Posle toga je broj mrtvih i povređenih bitno opao.
Zvaničan naziv
Tokom 60-ih godina je postalo jasno da je ovaj auto-put pretesan i da nije bezbedan u novim uslovima saobraćaja i motorizacije. Tako je počela pregradnja u auto-put sa po tri kolovozne trake u svakom smeru i fizičkom pregradom u sredini – koja je završena 1968.
Nekoliko godina kasnije, 1974, nemačke vlasti su rešile da obeleže auto-puteve u čitavoj zemlji po jedinstvenom sistemu. Pala je odluka da se regionalni auto-putevi – najčešće oni koji spajaju dva grada – obeleže trocifrenim brojevima. Auto-putevi koji povezuju više gradova u jednoj saveznoj pokrajini su dobili dvocifrene oznake, a oni koji se protežu kroz čitavu zemlju – jednocifrene. Ispred svakog broja je stajalo i slovo „A“ (najviši rang puta). Auto-putevi koji su se protezali pravcem istok-zapad dobili su parne brojeve, a oni koji vode pravcem sever-jug su obeleženi parnim brojevima. Tako je auto-put Keln-Bon kršten imenom A555.
Brzina ipak ograničena
Put je gotovo potpuno prav, sa jednom blagom dugačkom krivinom u sredini. Posle velikog renoviranja krajem 60-ih, na njemu nije bilo ograničenja brzine. Zbog toga je imao nadimak „diplomatska pista“: dok je, pre nemačkog ujedinjenja, Bon bio glavni grad, na ovom putu su članovi političkih svita nastanjeni u Kelnu sa svojim moćnim limuzinama mogli da dobro protrljaju pedalu gasa o pod. Od početka 21. veka ograničenje brzine je postupno uvođeno na sve više delova puta – danas gotovo čitavom dužinom važi ograničenje od 100km/h.
U prvoj godini rata, 1932, ovaj put je svakog dana prelazilo 4.000 vozila. Danas, tokom radne nedelje, njime u proseku prođe više od 80.000 vozila dnevno. Ima više izlaza prema okolnim mestima u kojima se uglavnom nalaze rafinerije i industrijske zone, uz nekoliko povećih oranica.
Tagovi
