Zbog poboljšanja kvaliteta vadzuha uzrokovanog zatvaranjem država, na području Velike Britanije i Evrope zabeleženo je čak 11.000 manje smrti zbog zagađenja, piše Gardijan.
Nagli pad saobraćajnog prometa i emisija štetnih plinova iz industrije, rezultirao je time da su radnici uzeli 1,3 miliona slobodnih dana manje, zabeleženo je 6.000 manje slučajeva astme kod dece i 600 prevremenih rođenja manje, a hitnu pomoć je potražilo 1.900 manje ljudi, pokazali su rezultati Centra za istraživanje energije i čistog vazduha.
I dok pandemija nastavlja da uzima ljudske živote – od početka godine od COVID-19 je u svetu preminulo više od 220.000 ljudi – autori studije kažu da je zatvaranje država pokazalo da je čistija i zdravija životna sredina itekako moguća ako se svet odrekne fosilnih goriva.
U poređenju s istim periodom prošle godine, nivo dušičnog dioksida pala je za 40 odsto, dok je nivo lebdećih čestica – poznatih kao PM 2,5 – niža za 10 odsto što znači da ljudi, barem oni koji nisu oboleli od COVID-19, mogu lakše da dišu. Ova dva oblika zagađivača, koji oslabljuju srce i disajni sistem, zajedno su odgovorni za oko 470.000 smrti svake godine u Evropi.
Ova studija koristila je kombinovane podatke o kvaliteti vazduha, vremenskim uslovima, emisijama štetnih plinova, populaciji i rasprostranjenosti bolesti.
Naučnici su otkrili da je najviše smrti od zagađenog vazduha izbegnuto u Nemačkoj (2.083), zatim u Velikoj Britaniji (1.752), u Italiji (1.490) i Španiji (1.083). Što se samih bolesti tiče, čak 40 odsto odnosi se na smanjenu stopu zatajenja srca, 17 odsto na manje bronhitisa i emfizema pluća i 13 odsto na moždani udar i karcinom. Ostatak se odnosi na razne infekcije i dijabetes.
Konačna brojka od 11.000 izbegnutih smrti dobijena je serijom kompjuterskih analiza čiji su rezultati išli od 7.000 do 20.000 preminulih.
Što se tiče čitavog sveta, broj izbegnutih smrti mogao bi biti još i daleko veći jer se ova studija bavila samo jednim kontinentom u vremenskom periodu od mesec dana i nije uzela u obzir svih šest meseci otkako je pandemija krenula iz Vuhana. Neke od zemalja s najzagađenijim vazduhom, Indija i Kina, doživele su još nagliji pad zagađenosti.
Studija takođe nije uključila i broj preminulih od koronavirusa. Naučnici vjeruju da zagađenje vazduha utiče na smrtnost od nekih bolesti te smatraju da se virus može vezati na neku česticu, no to ipak nije bilo uključeno u studiju jer nedostaju još neki podaci.
‘U svojevrsnom sam konfliktu radi ovoga. Ljudi umiru. Morale su biti uvedene stroge mere koje izazivaju veliki ekonomski i svaki drugi stres. No ovo je eksperiment bez presedana u kojem je značajno smanjena upotreba fosilnih goriva, stoga je normalno da oni koji se bave problemom zagađenja vazduha ovome pridaju mnogo pažnje’, kaže Lauri Milivirta, vođa istraživanja.
„Moramo da se suočimo sa mnogo globalnih kriza. Nadam se da će ovo naterati ljude da pomisle: ‘Šta ako bismo imali ovakav kvalitet vazduha i da ljudi ne moraju da sede kod kuće, već zato što smo uspeli da se sa fosilnih goriva preorijentišemo na čistu energiju u saobraćaju i industriji?’ Moramo se nadati da će nam ovaj virus pomoći da napravimo pomake u borbi protiv klimatskih promenai drugih izazova i da se nećemo vratiti unatrag“, rekao je on.
I zdravstveni stručnjaci kažu da se ova studija poklapa s nekim njihovim ranijim saznanjima o uticaju pandemije.
„U proteklih mesec dana imamo značajno manje pacijenata kojima se pogoršala astma ili kronična opstruktivna bolest pluća i nema nikakve sumnje da je smanjena zagađenost vazduha delimičan razlog za to“, rekal je doktorka Laura Džejn Smit, stručnjak za respiratorne bolesti u bolnici „King’s College“ u Londonu.
„Ovo nam daje pravo da ispitamo sve ono što smo pre prihvatali kao normalno. Ako se zagađenja vazduha vrati na prethodni nivo, čekaonica ispred moje ordinacije biti će ponovno puna dece i odraslih koji se muče s disanjem“, rekla je ona.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
