Pavle Vuisić bio je pesnik zatvoren u telu velikog glumca. Zarobljen u društvu i sistemu koje nije podnosio. Porobljen u profesiji koju nije voleo…
Često je pisao o smrti.
Veliki Pavle Vuisić je preminuo na današnji dan, 1. oktobra 1988. godine, a igrom sudbine, baš danas je krenulo štampanje knjige o njemu koju će čitaoci Nedeljnika u sledeći četvrtak dobiti na poklon.
Donosimo vam kratki isečak iz hit knjige Aleksandra Đuričića, „Paja, najveći glumac Jugoslavije“, prve iz poklon edicije „Veliki glumci“.
***
Kada je umro glumac Beogradskog dramskog pozorišta Bata Janićijević, Udruženje je pravilo komemoraciju i, kako to već biva, prvo se malo pričalo o njemu, a onda se mnogo pilo. Tada je Paja došao kod sekretarice Udruženja i rekao:
– Slušaj me dobro, nemoj slučajno ovo da mi organizuješ.
***
Kad se razboleo, potpuno se sakrio. Niko nije znao gde je, osim Mirjane koja nije smela da obavesti nikoga, pa ni one koji bi možda mogli da pomognu. Kroz poluciničan osmeh znao je da joj kaže:
– A sada će tebe da teše.
Razmišljao je i o samoubistvu.
To samo zbog nje nije uradio.
Plašio se da je ostavi.
A nije znao šta će sa sobom.
Zasitio se.
Saznao je sve.
Ona nije bila spremna za kraj.
– Što pišeš oporuke, a hoćeš da se ubiješ?
– Skloni se, to je moj posao, idem na tavan…
– Šta ćeš na tavanu, idi u podrum, bolje je tamo!
Iako ju je peklo što nije znala kada će biti pogreb, sekretarica Udruženja filmskih glumaca je shvatila zašto je Pavle želeo da tom događaju prisustvuju samo njegova supruga i popovi: telefon joj je zvonio čitavog dana, iz raznih krajeva Jugoslavije zvali su da pitaju gde i kada je sahrana.
Poznanici, filmadžije, sindikati, cele fabrike su se raspitivale kako da mu odaju počast.
Saznali su tek kada je sve bilo gotovo.
Ljuba Tadić, koji je bio predsednik Udruženja „Oganj“, slučajno se zadesio na groblju i saznao od nekih službenica da je to bio najtužniji sprovod koji su ikada videle. Pošto je njegov brat Duja dosta ranije umro, mnogi su znali gde je grobnica, pa su posle nekoliko dana došli da spuste cvet.
Čak ni pop nije znao koga sahranjuje. Čitulje su bile bez ožalošćenih.
Nije voleo forme.
Mirjana je poštovala njegove poslednje želje, kao i sve prethodne.
Onda je otputovala na more na sedam dana.