Februara 1989. izbija štrajk u rudniku Stari trg. Slobodan Milošević helikopterom dolazi u Prištinu ne bi li zaustavio krizu. „Šok e šoće, mir dita“, pozdravio je okupljene. Pokušaj je završen neuspehom. Podrška albanskim rudarima stiže iz Ljubljane: u „Cankarjevom domu“, održan je 27. februara 1989. godine skup koji je označio prvi veliki javni sukob jednog republičkog rukovodstva sa Miloševićem koji je bio u usponu. Skup je organizovan da bi se izrazila solidarnost sa rudarima Trepče koji su štrajkovali. Prvi čovek Slovenije Milan Kučan tada izgovara bizarnu rečenicu: „Jugoslavija se brani u Trepči.“

Slovenci su podržali kosovske Albance, tobože i Jugoslaviju, samo zato da više nikad ne bi bili u Jugoslaviji, niti u istoj državi sa kosovskim Albancima. Ili što bi omiljeni Vučićev filozof Lajbnic rekao – imali su „dovoljan razlog“. Nabusite i trapave Miloševićeve inicijative i reakcije poznih osamdesetih ni u retrospektivi ne menjaju suštinu albanskog pokreta na Kosovu koji je bio suštinski nacionalistički i separatistički i kao takav idealan saveznik slovenačkom i hrvatskom nacionalizmu.

Kao odgovor na podršku koju je albanski separatizam dobio na skupu u „Cankarjevom domu“ u Beogradu su započele demonstracije, propraćene masovnim protestima i u drugim gradovima Srbije. „Uhapsite Vlasija!“, tražili su demonstranti. „Biće uhapšen!“, obećao je Milošević i održao reč. Eto, nisu uvek studenti u pravu. Tada, kad su dali podršku Miloševiću dolazeći iz Studentskog grada pred Skupštinu, nisu bili u pravu. Niko tada u onoj uzavreloj masi pred Saveznom skupštinom nije slušao obraćanje tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ Raifa Dizdarevića. Svi su čekali samo svog Slobu – „Slobu Slobodu“, onu „Slobodu koja se piše sa N (SlobodaN)“. Milan Kučan je smatrao da je Slovenija u „Cankarjevom domu“ pružila otpor „Srboslaviji“ i režimu u Beogradu, koji je simbolizovao Milošević, a čiji je fundament, ideološka i teoretska platforma Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti.

Evo, trideset i pet godina kasnije Srbija dobija i „evropski Cankarjev dom“. U Strazburu. Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojili su 16. aprila dvotrećinskom većinom izveštaj grčke poslanice Dore Bakojani, kojim se Komitetu ministara Saveta Evrope preporučuje da prihvati aplikaciju Kosova za članstvo u toj organizaciji, posvećenoj ljudskim pravima i razvoju demokratije.

CEO TEKST PROČITAJTE U PRAZNIČNOM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. APRIL

UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG NEDELJNIKA NA POKLON DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.