„Car Dušan diskriminisao Albance, a Srbi masovno trovali kosovske učenike“: Šta albanski đaci uče iz istorije

Srpski i albanski đaci na drugačiji način uče o istoriji Kosova, a različita tumačenja istorijskih činjenica na kojima se grade iskrivljeni stavovi neretko mogu dovesti do sukoba, naročito na Balkanu, rekao je prištinski politikolog Škelzen Gaši na festivalu „Mirdita, dobar dan“.

Gaši je na festivalu predstavio svoju publikaciju „Istorija Kosova u istorijskim udžbenicima Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije“ koja se bavi istraživanjem u kojoj meri se kljućni događaji iz kosovske istorije drugačije interpretiraju i objašnjavaju u udžbenicima istorije osnovnih i srednjih škola u zemljama regiona.

On u izveštaju navodi da se svrgavanje Vizantije i dolazak Nemanjića u kosovskim – donekle i albanskim – udžbenicima interpretira na „krajnje čudan i dvosmislen način“, a da se u kosovskim udžbenicima za peti razred osnovne škole uopšte ne pominje srpska srednjevekovna vladavina, dok se u onima za starije razrede spominje tek toliko da se kaže da su krajevi nastanjeni Albancima zauzeti, prenosi Blic.

Najviše prostora u kosovskim udžbenicima kada je ovaj period u pitanju da je se Stefanu Dušanu gde je sažeto ispričano da je kralj zauzeo celu Albaniju i veći deo Balkana, te da je srpsku pravoslavnu crkvu podigao na nivo patrijaršije sa središtem u Peći.

Spominje se da su srpski osvajači diskriminisali Albance po verskoj osnovi, ali da su se, uprkos svemu, Albanci očuvali, čak povremeno dižući ustanke.

Ovaj deo istorije, kako Gaši navodi, obrađuje se sledećim tvrdnjama i opisima:

„…srpski osvajači su vršili represiju i oštru ekonomsku, društvenu i versku diskriminaciju, u velikoj su meri kolonizovali albanske zemlje“, i „…albanska vlastelaje zamenjena srpskom vlastelom, mnogi nazivi mesta zamenjeni su slovenskim nazivima, na najvišim položajima državne administracije nalazili su se samo Srbi…“

Prema Gašiju nijedan od regionalnih udžbenika nije činjenično tačan u vezi sa bitkom na Kosovu 1389. godine. Stav autora je i da su udžbenici više u domenu mitologije kada je reč o ovom događaju, a kosovski udžbenik za sedmi razred o ovoj temi navodi: „Kaže se da je Sultana ubio Miloš Kopilić, ali izvori ne razjašnjavaju na najbolji način ovo pitanje, a nije jasna ni njegova etnička pripadnost.“

Albanski udžbenici ističu da je u boju učestvovalo pet albanskih prinčeva, da su pretrpljeni veliki gubici iako je „albanski junak Miloš Kopilji ubio Sultana Murata I“.

Kada je u pitanju Kosovo između dva svetska rata, kosovski udžbenici tvrde da su, osim pljački, tokom ovog povlačenja izvršeni teški zločini nad albanskim stanovništvom, dok se albanski udžbenici uopšte ne bave ovim periodom.

Što se tiče položaja Kosova u SFRJ, prištinski udžbenici uče da krajem 1998. stotine Albanaca protestuju na Kosovu protiv ukidanja autonomije od Sloboda Miloševića, dok ti protesti uopšte nisu pomenuti u udžbenicima Srbije i Crne Gore, a u albanskim se kratko predstavljaju kao štrajkovi za uspostavljanje prava Albanaca. Hapšenja koja su usledila pominju se samo u udžbenicima na Kosovu koji, međutim, nigde ne pominju hapšenje i suđenje bivšem političkom rukovodiocu kosovskih Albanaca Azemu Vlasiju.

Publikacija navodi i „masovno trovanje kosovskih učenika“ iz marta i aprila 1990. godine koji su direktno iz škola poslati u bolnice, a kako Gaši navodi, u albanskim udžbenicima se govori o „masovnom trovanju kosovskih učenika od strane Srba“.

„Udžbeinici na Kosovu i Srbiji hiperbolizuju zločine druge strane i ostavljaju prostora za krivo shvatanje“, istakao je Gaši na predstavljanju izveštaja.