U našem korporativnom svetu vreme merimo poslovnim ciklusima i fiskalnim godinama, budžetiranjima i realizacijom budžeta, kalibracijama, rokovima i ostvarenjima – i tako ukrug. Negde sredinom godine ubrzavamo tempo pred uobičajeno zatišje koje letnja sezona donese tržištu. Ali, kako to često biva, leto zna da bude paskaljevićevski varljivo i da donese izazove samo da bi nas održalo u kondiciji za drugu rundu u kojoj se javljaju nova pitanja, novi izazovi i ambicije.
I zaista, celo prvo polugodište se nismo bavili samo ostvarenjem rekordnih rezultata i izvođenjem inovativno-tehnoloških bravura, kojih nije manjkalo u svim segmentima rada banke, već kao što dolikuje predvodniku jedne industrije, i onim egzistencijalnim aspektima društva, koji nama ne donose zaradu i finansijski prosperitet. Moje kolege – i u banci i u struci, uglavnom pričaju o seamless bankarstvu, o broju klijenata na čije živote posredno i neposredno utičemo pruženim uslugama i bankarskim proizvodima, a ja smatram da je uspeh ipak malo šire obavezujuća disciplina. Uspeh je kada nam rezultat da snagu da „pomerimo planine“, da izađemo iz zone komfora i zađemo „međ vukove“. Uspeh je kada prepoznamo da možemo da učinimo i više od onoga što smo činili i da uložimo u nešto što nije biznis.
Odgovorno tvrdim da je jedan od najvećih uspeha Banca Intesa i Intesa Sanpaolo, uoči našeg dvadesetogodišnjeg jubileja u Srbiji, osnivanje Intesa fondacije filantropske organizacije. Rekao bih da sada više nego ikad uspeh ima sadržajno značenje i od sada sa još većim zadovoljstvom mogu da se osvrnem na rezultate banke, jer znam da korist od našeg uspeha ima i naša zajednica, i to ona ugrožena – najmlađa populacija koja je željna znanja i koja na to polaže pravo, žene kojima treba tako malo da bi okrenule drugi list umesto obraza, svi stariji koji su sa pravom zaslužili svoje dostojanstvo.
Sada nije teško postaviti očekivanja visoko kako bi sve na čemu se radi u službi fizičkih lica i privrede bilo čak i iznad njih. Sada pred sobom imamo viši cilj i svesni smo da naš prebačeni učinak može da napravi veliku razliku u lokalnoj zajednici, može da pomogne da bolnice unaprede uslove u kojima se leče deca, da mladi sa invaliditetom lakše uđu u regularne tokove društva, da pitanja na koja se decenijama ne uspeva odgovoriti lakše dođu na red.
Verujem da je ovo bio motiv i našim akcionarima da se odreknu onog što im sa pravom pripada i omoguće nam da deo svog profita usmerimo ka Fondaciji i oblastima koje ona pokriva: podršci ženama koje se nalaze u teškom položaju i borbi protiv nejednakosti u društvu, podršci razvoju obrazovanja, dece i mladih, kao i jačanju zdravstvene i socijalne zaštite, zatim i ublažavanju klimatskih promena i zaštiti životne sredine. Posmatrajući ovo dostignuće iz Njegoševe perspektive, rekao bih da je došao red i na čašu meda, i da je ovo kruna našeg rada na domaćem tržištu. Izazova na putu dugom gotovo 20 godina bilo je dosta, kako to u životu koji nikada nije pravolinijski postavljen i biva, te smatram da je došao red i na tu čašu meda koju ne ispijamo sami.
Naše ambicije da ostavimo trag u finansijskom sektoru, ali i životu lokalne zajednice, zaista su jako velike i prevazilaze komercijalne okvire. Da bismo bili u prilici da ih ostvarimo, važno je dalje da prosperiramo kao deo poslovne zajednice i težimo daljem unapređivanju poslovnog okruženja za šta nam je potreban regulatorni okvir koji verujem da sada već pruža predvidivost i stabilnost. Međutim, ono što isto tako direktno utiče na predvidivost i na sigurnost izgleda kao da nam već duži niz godina promiče, a na šta nas Evropska unija kroz Izveštaj o napretku i opominje, jeste unapređivanje efikasnosti pravosuđa sa ciljem vraćanja poverenja u pravosudni sistem. Neadekvatna efikasnost pravosuđa i nedostatak specifičnih znanja u sudovima predstavljaju ozbiljno ograničenje i izazov kompanijama za još dinamičnije stope rasta i širi opseg investicija uz viši stepen pravne sigurnosti. Uveren sam da bi efikasniji pravosudni sistem pružio veću potporu makroekonomskoj stabilnosti i održivom rastu ekonomije, uz očekivanje investicionog rejtinga u narednih godinu dana, čime bi se stvorile i dodatne mogućnosti za dalji prosperitet naše zemlje.
Godinama se susrećem sa različitim konkretnim primerima koji potvrđuju gore izrečeno. Možda je najlakše setiti se primera kada smo morali da uveravamo sudove da „Zemlja nije ravna“ odnosno da je bankama dozvoljeno da naplaćuju naknade za svoje usluge. Međutim, konkretno me je podstaklo jedno letnje jutro u kome čitam vest da je američki sud, nakon samo godinu dana, izrekao pravnosnažnu presudu od 25 godina zatvora „kralju“ kriptovalute, za proneveru osam milijardi dolara svojih klijenata u izuzetno kompleksnom slučaju. Nekako baš istovremeno sam čitao i prvostepenu presudu jednog slučaja započetog pre više od 10 godina u kome sud konstatuje da je okrivljeni priznao krivicu, tj. proneveru, da su materijalni dokazi potvrdili optužnicu, međutim sudija presuđuje „okrivljena je novac preuzimala na blagajni, što u odbrani nije ni sporila, ali sud ne može sa stepenom izvesnosti utvrditi da je time sebi omogućila protivpravnu korist“. Nije „Alan Ford“.
Za kraj bi se prirodno i nametnuo zaključak da rast i uspeh bilo kog biznisa i njegov kapacitet da doprinosi napretku jedne zemlje u ekonomskom, naučnom, kulturnom, filantropskom i bilo kom drugom smislu zavisi najviše od toga koliko se sigurno oseća i koliko je zaštićen njegov kapital, jer jedino kompanija koja je sigurna u vladavinu prava na tržištu na kome posluje može da planira strateški značajne poteze, da proširuje svoje oblasti interesovanja i delanja i svojim društveno odgovornim aktivnostima doprinosi razvoju društva i pokreće stvari nabolje.
Tagovi
