Evropski izbori 9. juna nisu promenili odnose političke ravnoteže u Parlamentu. Nacionalistička desnica napreduje ali je i dalje neujedinjena, liberali i ekolozi gube podršku, dok socijaldemokrate i Narodna stranka zadržavaju svoju dominantnu poziciju. Međutim iza ovog privida kontinuiteta pojavljuje se ideološki blok neokonzervativaca oličen u Ursuli von der Lejen.
Kada je Ursula von der Lejen u julu 2019. godine osvojila tesnu većinu koja ju je postavila na mesto predsednice Evropske komisije, mnogi su mislili da će se ova umerena figura nemačke hrišćanske demokratije zadovoljiti ispunjavanjem tradicionalnih obaveza koje joj nalaže njena funkcija: predstavljanjem briselske birokratije kojoj se ponekad prebacuje da živi na drugoj planeti; i opreznim hodanjem po tankoj liniji ravnoteže između Evropske narodne partije (EPP) i socijaldemokrata, koji zajedno s liberalima upravljaju Parlamentom. Međutim, pandemija Kovida-19 i rat u Ukrajini promenili su situaciju. Korišćenjem institucionalnih praznina u evropskoj politici, von der Lejen je nametnula nove smernice u oblastima odbrane, životne sredine i imigracija, pazeći da suviše ne povredi uverenja najzagriženijih pristalica federalne Evrope, i da ne uznemiri socijaldemokratska i konzervativna osećanja. Uz mnogo okolišavanja: nakon svog plana ekonomskog oporavka u maju 2020. godine, činilo se da usmerava Uniju prema održivom razvoju, promovišući Zeleni plan pre nego što se povukla pred opštim protivljenjem svog vlastitog političkog kruga i poljoprivrednog sveta.
Od svega što se uzima u obzir kada se razmatra kandidatura za čelo Komisije, bliskost sa bavarskim poljoprivrednikom ili beraškim stočarom očigledno je odbačena. Ursula von der Lejen, koja potiče iz patricijske loze Hanze, ulazi u politiku početkom 2000-ih, idući stopama svog oca, ministra-predsednika Donje Saksonije, potpredsednika Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i visokog evropskog zvaničnika u Generalnoj direkciji za konkurenciju. Od detinjstva naviknuta na prisustvo u magazinima, vaspitana u duhu konzervativnih vrednosti i molitve za stolom, studirala je na Londonskoj školi ekonomije pod lažnim imenom kako bi izbegla pretnje otmicom od strane Frakcije Crvene armije. Doktorka medicine, podjednako vešta kada govori na engleskom kao i na francuskom, von der Lejenova nikada nije razvila strast prema masovnim okupljanjima: ona radije jaše konja nego što pije pivo sa pristalicama.
Nasuprot ponašanju koje se smatra oštrim prema saradnicima, nasuprot njenoj sklonosti da postavlja bliske ljude na ključne pozicije i asketizmu koji se razlikuje od relativne pristupačnosti njenih prethodnika, von der Lejen donosi medijsku spretnost na dosad neviđeni nivo na ovoj funkciji. Od njenog mandata u Ministarstvu porodice 2005. godine, gde je predstavljala sebe kao aktivnu ženu i majku sedmoro dece kako bi promovisala politiku davanja naknada namenjenu zapošljavanju većeg broja žena, ona je savladala pravila audiovizuelnog spektakla i pojavljuje se na svim zvaničnim fotografijama, do te mere da evropski državnici imaju osećaj da je nametljiva.
Pod zaštitom Sjedinjenih Država
Kriza izazvana Kovidom-19 i rat u Ukrajini paradoksalno su joj pružili priliku da ojača svoj imidž dok je istovremeno nizala neuspehe. Isti pečat ostavila je tokom svog mandata u nemačkom ministarstvu odbrane (2013-2019): iza fasade fotografija na kojima se može videti kako ona kao ministarka pregleda tenkove, izbio je skandal u vezi s institucijom kojom su upravljali konsultantski kabineti kojima je von der Lejenova, nepokolebljiva vernica u efikasnost tržišta, poverila svoj posao. Istom slepom verom, udruženom sa diletantizmom, rukovodila je nabavkom vakcina 2021. godine. Usledila je potom, narednih godina, i njena tvrdoglavost da pooštri neefikasne ekonomske sankcije protiv Rusije po cenu masovne inflacije u Evropi i recesije u Nemačkoj.
Jer postoji jedno područje na kojem su uverenja fon der Lejenove nadjačala njenu liberalnu veru: njeno neprijateljstvo prema Rusiji, zemlji koju doživljava kao apsolutno zlo. To je pretnja koja bi mogla konačno ujediniti Evropu demokratskih, liberalnih i atlantskih vrednosti. Žuta jakna, svetloplava bluza: svojim diskretnim lobiranjem za hitan ulazak Ukrajine u Uniju, gotovo svakodnevnim antiruskim izjavama i željom da ojača NATO, predsednica Komisije delovala je kao da preuzima kontrolu nad evropskom diplomatijom koja, pravno gledano, ostaje u nadležnosti Evropskog saveta, odnosno šefova država i vlada.
U ovom domenu, von der Lejen brani militarističke i ratoborne stavove Pentagona, baltičkih zemalja ili Poljske više nego stavove južne Evrope. „Partnerstvo koje je uspostavila sa [Džozefom] Bajdenom jača njen uticaj u Evropi i daje Komisiji status kakav do sad nije viđen”, primećuje (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
