Nikad u istoriji Savezne Republike Nemačke vlada nije morala istovremeno da se bori s toliko mnogo problema. Mogu li političari da pronađu prave odgovore? I kako ih ocenjuju njihovi birači?
Ukrajina će dobiti najmoderniji sistem protivvazdušne odbrane koji Nemačka ima. Osim toga, dobiće i višecevne raketne bacače i jak izviđački radar, kako bi mogla da otkriva ruske rakete i dronove. Tom najavom je Olaf Šolc iznenadio svoje kritičare. Već nedeljama se kancelar optužuje da koči isporuke oružja Ukrajini, piše Dojče vele.
Onaj ko traži razloge za dosadašnju Šolcovu uzdržanost, pronaći će ih u njegovoj partiji. U SPD-u je pacifizam duboko ukorenjen, a to važi i za većinu socijaldemokratskih birača. Na pitanje treba li Savezna vlada, kada je u pitanju vojna pomoć Ukrajini da bude uzdržana ili odlučna, gotovo svaki drugi birač SPD-a izjasnio se za uzdržanost, kako se ne bi provocirala Rusija. To pokazuje novo reprezentativno istraživanje „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), koje za prvi program javnog servisa ARD redovno sprovodi institut „Infratest-dimap“.
Potpuno drugačija je situacija kod Zelenih: 74 odsto njihovih pristalica smatra da bi vlada po pitanju vojne podrške Ukrajini trebalo da deluje što je moguće odlučnije i da bi trebalo da pokaže zube Rusiji. To iznenađuje, jer su Zeleni nastali ne samo iz pokreta za zaštitu životne sredine, već i iz mirovnog pokreta.
Velike razlike postoje između nemačkog istoka i zapada. Kod vojne pomoći Ukrajini 53 odsto Nemaca na zapadu zagovara odlučnost prema Rusiji, a na istoku zemlje samo 35 procenata ispitanika.
Isporuke oružja, sankcije, diplomatija
Ukupno 42 odsto ispitanika u čitavoj Nemačkoj smatra da vlada u Berlinu na odgovarajući način pomaže Ukrajini oružjem, a 29 procenata misli da ta podrška nije dovoljna.
Diplomatske mogućnosti rešavanja sukoba su trenutno slabe. Nedavno su kancelar Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron telefonom razgovarali sa Vladimirom Putinom – bez ikakvog rezultata. Uprkos tome, 41 odsto ispitanih smatra da bi Nemačka više energije trebalo da uloži u diplomatiju. Istovremeno, isti toliko procenat ispitanih smatra da sankcije nisu dovoljno oštre.
Klimatske promene na trećem mestu
Ali, rat u Ukrajini nije jedini problem s kojim se Nemačka trenutno suočava. Tu je čitav niz kriza, što se odražava i na opažanje građana išto je dovelo do promene prioriteta proteklih nedelja. Dok su u septembru klimatske promene navođene kao glavni problem kojim bi trebalo da se bavi nemačka politika, sada se najčešće spominju rat u Ukrajini i inflacija. Klimatske promene su na trećem mestu.
Inflacija
Rat je doveo do naglog rasta cena energenata, ali porasle su i cene hrane. Gotovo polovina Nemaca (47%) navela je da se zbog rasta cena suočava sa velikim ograničenjima u svakodnevici. Među njima je naročito mnogo onih s nižim primanjima (77%), kao i građana na istoku Nemačke (59%).
Savezna vlada pokrenula je različite mere kako bi finansijski rasteretila građane. Uvedena je jedinstvena mesečna karta za gradski i prigradski saobraćaj koja će u junu, julu i avgustu da košta samo devet evra mesečno, porez na gorivo smanjen je za 30 centi po litru, svaki zaposleni dobiće paušalno 300 evra za troškove grejanja. Iako su te mere vremenski ograničene, većina ispitanika ih ocenjuje kao pozitivne.
Lošije ocene Saveznoj vladi
Rad savezne vlade sastavljene od tri stranke (SPD, Zeleni i FDP) ispitanici ocenjuju najlošije otkako je ta koalicija preuzela vlast: 59 odsto je nezadovoljno (dva procenta više nego mesec dana ranije), dok je zadovoljno 39 odsto (-2). Pristalice SPD (72%) i Zelenih (62%) još uvek dobro ocenjuju rad Savezne vlade, dok je većina simpatizera FDP (55%) nezadovoljna.
Kurs Savezne vlade
Jasnu kritiku kursa Savezne vlade izražavaju birači opozicionih Demohrišćana (CDU/CSU), njih 62 odsto, kao i desničarske Alternative za Nemačku (95%). Isto tako je i među onima koji ne preferiraju nijednu stranku (77%). Natprosečno je veliko nezadovoljstvo Saveznom vladom pod rukovodstvom SPD-a među onima s nižim primanjima (70%), kao i načelno na istoku Nemačke (69%).
Odgovori pristalica opozicione Levice nisu obuhvaćeni, jer su uzete u obzir samo stranke koje bi na saveznim izborima osvojile najmanje pet odsto glasova, a to Levica, prema ispitivanjima javnog mnjenja „Nemački trend“, već odavno ne uspeva.
Kada bi se ove nedelje održavali savezni izbori za Bundestag, najviše glasova bi dobili CDU/CSU – 27 odsto (+1). SPD je izgubila tri procenta i pala na 21 odsto, a Zeleni su se poboljšali za tri odsto na 21 procenat. Za FDP bi glasalo osam odsto (-1), dok je AfD zadržala svojih dosadašnjih 11 procenata. Levica bi sa četiri procenta ostala ispod cenzusa od pet odsto.
Berbok i Habek omiljeniji nego ikad
Kod pitanja o najomiljenijim političarima u Nemačkoj i dalje su na vrhu političari Zelenih, savezna ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i savezni ministar privrede Robert Habek koje pozitivno ocenjuje po 60 odsto ispitanika (oboje po +4). To je njihov najbolji rezultat do sada. Kancelar Olaf Šolc (SPD) je na 43 odsto (+4), ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) 42 procenta (+1), a lider opozicione CDU Fridrih Merc na 35 odsto (+2).
Tagovi
