U novom broju Nedeljnika objavljeno je veliko istraživanje o Černobilju i havariji nuklearne elektrane. Kako je Sovjetski Savez pokušao da zataška ono što se dogodilo? Kako su živeli i stradali ljudi u Pripjatu i okolini? Kako su Beograd i Jugoslavija dočekali radioaktivni talas i jesmo li bili spremni za veću havariju?
Četvrtog maja beogradske Novosti umiruju: „Radijacija opada, preventiva važi“. Na naslovnoj strani prostor je zavredela i najava da će u 15 časova i pet minuta čitava Jugoslavija za trenutak stati i setiti se Josipa Broza Tita.
Reakcija stručne javnosti bila je brza: već 4. maja beogradski Zavod za zaštitu zdravlja kategorički je poručio „Ne graditi nuklearke!“.
„Beograd će, okružen Dunavom u čijem je slivu najviše N-elektrana u Evropi i Savom u čijom se slivu planira najviše domaćih nuklearnih postrojenja, postati ekološki stalno ugrožen. I po prirodnoj radioaktivnosti Beograd sa okolinom je u svetskom proseku“, isticali su lekari.
A da su Srbi bili i ostali Srbi, govorila je i reportaža objavljena 5. maja na beogradskoj rubrici.
„Poneki sugrađani kao da mnogo ne haju za upozorenja stručnjaka o ‘čuvanju’ od povećane radioaktivnosti. Zbog gotovo letnje temperature, juče su se mnogi baškarili na obalama Savskog jezera, a poneko je u vodu i ulazio.“
Nutricionisti preporučuju salatu od crnog luka i sirćeta, uz napomenu da „izgleda sirotinjski, ali je zdravo“.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 13. juna. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici. Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku.
Tagovi
