„Celokupan proces pridruživanja treba da bude postepeniji i podsticajniji“: Pariz stavio na papir nove principe za proširenje EU

Francuska je članicama EU poslala neformalni dokument u kojem se traži „obnovljeni pristup“ u procesu proširenja prema zemljama Zapadnog Balkana, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Od Evropske komisije (EK) Francuska traži da do januara 2020. godine objavi novu metodologiju u pristupnom procesu koja bi bila primenjivana prilikom otvaranja pristupnih pregovora s kandidatima za članstvo u Uniji.

RSE je imao uvid u takozvani „non-pejper“ dokument u kojem se navodi da su „prespore“ duboke političke, ekonomske i socijalne transformacije, potrebne za buduće pristupanje Evropskoj uniji, i da su nedovoljne konkretne koristi za građane u zemljama kandidatima za članstvo.

„Jednom kada se pregovori otvore, proces integracije se više ne bi zasnivao na otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko uzastopnih faza, koje bi formirale koherentne blokove politika i šemu koju je EU uspostavila, uzimajući u obzir specifične karakteristike svakog kandidata, gde je to prikladno“, stoji u dokumentu.

Vladavina prava i osnovna prava ostali bi, prema francuskom predlogu, integralni zahtev od trenutka otvaranja pregovora i bili bi takvi u svim oblastima tokom procesa, navodi RSE.

Predviđa se da bi prelazak iz jedne faze u drugu bio detaljno izložen, a uglavnom bi se zasnivao na „stalnom, nepovratnom napretku u oblasti vladavine prava“.

Zemlje kandidati morali bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi efikasnog učešća u različitim politikama. O konačnom pristupanju bilo bi odlučeno na osnovu ispunjavanja opipljivih ciljeva ekonomske i socijalne konvergencije.

U dokumentu stoji da bi „krajnji cilj bio puno i potpuno pristupanje“ i da bi celokupan proces pridruživanja trebalo da bude „postepeniji i podsticajniji“.

Francuska predviđa i dodatnu finansijsku pomoć u pretpristupnom procesu za Zapadni Balkan, što podrazumeva veće pretpristupne instrumente, ali i pristup strukturalnim fondovima koji su sada rezervisani samo za zemlje članice EU.

Ključni predlog Pariza tiče se usvajanja principa reverzibilnosti, jer se smatra da bi to obezbedilo kredibilitet i podsticajnu prirodu procesa.

Pariz smatra da je taj princip potreban za rešavanje situacija u kojima država kandidat delimično ili uopšte ne ispunjava određene kriterijume, ili prestaje da ispunjava preuzete obaveze.

U tom slučaju, prema francuskom dokumentu, odgovor EU bio bi postepen i proporcionalan veličini i ozbiljnosti propusta, a kretao bi se od obustave finansijske pomoći pa do opšte suspenzije, u slučaju da su dovedene u pitanje osnovne vrednosti Evropske unije.

Pariz u dokumentu potvrđuje „nedvosmislenu podršku“ evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana i navodi da ceo region pripada Evropi po istoriji, kulturi i geografiji.

„Bliže veze sa Evropskom unijom jedini su način da se ove države konsoliduju, zasnivajući se na vladavini zakona i otvorenim i pluralističkim društvima, baveći se svojim ekonomskim i socijalnim razvojem“, stoji u francuskom dokumentu.

Takozvani „non-pejper“ je neformalni dokument koji se uglavnom iznosi u zatvorenim pregovorima unutar institucija EU, naročito među članicama i ima za cilj postizanje dogovora o nekom spornom političkom pitanju.

Francuska je više puta ukazivala na neophodnost promene pristupa u pregovorima o članstvu u Uniji i otvaranje novih pregovora uslovljavala promenom metodologije. To je bio i razlog zbog kojeg je Francuska na samitu Evropske unije u oktobru blokirala otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.