Juče (ponedeljak) ili je to bilo prekjuče, nije bitno, mediji su preneli vest jednog gastarbajtera iz regiona. Uvek su popularne te priče ljudi koji odu sa ovog prostora u tuđinu pa napišu impresije u sudaru sa novom sredinom. Kao ona epizoda „Grtalica“ iz devedesetih o Bosancu u snežnoj Kanadi. Ova nova impresija napisana je iz Danske. Gastarbajter sa Balkana priča da mu je sve super, ljudi su malo hladni, ali ono što mu je novina s kojom se treba izboriti jeste višak slobodnog vremena. Čovek prvi put radi manje, a navikao je na radni dan u dužini od šesnaest sati.
To sa slobodnim vremenom je uvek zanimljiva stvar. Mi odrasli u socijalizmu imali smo drugačije vaspitanje. Učili smo klasike marksizma koji su govorili o osam sati rada, osam sati spavanja, i osam sati s porodicom i kulturnog uzdizanja. Onda je stigao kapitalizam i priče: „E, ne znate vi kako se radi u Americi, nema, bato, više landaranja. Nema više onog ‘ala volim ovaj režim, ide plata a ja ležim’.“
Sećam se davne priče jednog mog šefa čim je došao kapitalizam, a ja tražio da idem na more tri nedelje: „E moj Rosiću, u Japanu je odmor samo nedelju dana.“ Te priče sam se setio pre dve godine u Tokiju kada me je japanski službenik pitao na aerodromu zašto sam tužan, a ja odgovorio – zato što je gotov odmor. Pitao me je i koliki mi je odmor, pa taman da kaže „blago tebi“, a ja njemu „u Francuskoj je odmor pet nedelja“. Možda je neki mesec kasnije gledao na televiziji kako se prevrće Francuska od protesta izazvanih željom vlade da menja zakon o radu, pa i slobodnom vremenu.
Poslednjih godina javlja se i pitanje iskorišćenja slobodnog vremena. U subotu, na odličnoj kućnoj žurki, ostavljam jaknu i u sobi domaćice vidim bicikl. Malo kasnije pričam s njom i ekipom i pitaju me da li vozim bajs. Da li trčim? Nije bilo neprijatno ali trebalo je odgovoriti šta ja radim s tolikim slobodnim vremenom kad ne upražnjavam njihove hobije. Čitam? Gledam TV serije?
Sad je sve više tih koji vikendom trče. Nekada se moja ekipa skupljala svake nedelje u podne na kafi. Sada dvoje od tih šestoro trči, a slobodno vreme s kafom u dimu je nedozvoljeno.
Iako gledajući iz srpske tranzicije stvari iz sveta izgledaju nemoguće i daleko, biće sve više slobodnog vremena. Šveđani skraćuju radni dan i broj radnih dana u nedelji. To je Skandinavija, i odatle sve kreće. Video je to i naš čovek u Danskoj da se valja izboriti sa slobodnim vremenom. A u toj Danskoj sam pričao pre deset godina sa jednom našom ženom iz Vojvodine koja je u Kopenhagenu već godinama. Rekla mi je da se neće vratiti u Srbiju, ne samo zbog para, nego zato što je kod nas malo slobodnog vremena.
Tagovi
