Poslednjih dana mogu i da likujem. Da zakasnelo odgovorim onima koji su se čudili nad mojom selidbom od pre mnogo godina. Tada sam se sa Dedinja, zapravo Topčiderskog brda, preselio u novo naselje Cerak vinogradi. Neshvatljivo je bilo da odeš iz kraja na tri stanice do grada u onaj iz kojeg do centra treba overiti tri puta više pečuraka stajališta gradskog prevoza da bi došao do centra. „Tri dana jahanja“ bili su komentari o udaljenim naseljima, što je u gradaciji pogrda „urbanog“ Beograda bilo ipak bolje nego pitanje „Kad ti ide seljobus?“, što se odnosilo na linije „trocifrenog“ naziva.
Mi stanovnici tada novog naselja Cerak vinogradi branili smo se da su arhitekte našeg kvarta dobile Oktobarsku nagradu Beograda, da su na našim zgradama ugrađeni kolektori – neka vrsta korišćenja solarne energije, iako o tome nismo imali pojma jer je solarna energija za većinu značila sunčanje na terasi, a ne iskorišćenje sunca za dobijanje energije. Branili smo se i da je kod nas komandni centar za kablovsku televiziju iako o tome niko nije razmišljao i zapravo nije imao predstavu u toj eri kada su postojala samo dva TV programa.
Branili smo se i time zašto je baš naše naselje odabrano za deo Beograda koji će posetiti Raisa Gorbačov, supruga tadašnjeg predsednika SSSR-a Mihaila Gorbačova. Zašto je nisu vodili na Dorćol ili Vračar nego baš na Cerak vinograde? Dočekali su je đaci OŠ „Ujedinjene nacije“ koju je pre toga posetila policija da bi slikala tablu na natpisom škole na kojoj je neko dopisao „Zatvor“. O svemu se u socijalizmu vodilo računa. To je bilo pre tabloida, rijalitija, porno-filmova slavnih… Moralo je da se proveri da li je neko napisao „Zatvor“ na školi imena „Ujedinjene nacije“ zbog keca u dnevniku ili je neko imao nešto na Ceraku protiv globalne organizacije za mir.
Prošle godine u prestižnom njujorškom muzeju MoMa priređena je izložba u čast jugoslovenske socijalističke arhitekture. O tome je pisao i Njujork tajms, a među eksponatima bile su i slike Cerak vinograda. Pre neki dan Cerak vinogradi postali su prvo stambeno naselje u Srbiji koje je pod zaštitom države. Tako će sada odlazak u Maxi u Ulici kedrova biti kao šetnja odajama Miloševog konaka. To su mnogo bolji argumenti za odluku da živiš u ovom kraju nego neka solarna energija i kablovska televizija koja će doći u naš život sa samo dva TV programa. A ja sam pre mesec dana stavio stan na Ceraku na prodaju i naduvao agenta koji je hteo da mi spusti cenu rečima: „Gospodine, pričajte vi bajke o Dorćolu kada taj vaš Dorćol bude izložen u MoMi.“
Tagovi
