Uvek je sa strane ostavljao utisak jednog ozbiljnog čoveka, to je više bio njegov fazon. Kasnije sam shvatila da je to bio fazon cele te generacije novinara kao što je Tirke. Oni su kao uvek namrgođeni, a u stvari su velike šaljivdžije, rekla je Jelena Ćuruvija u intervjuu za aktuelno Nedeljnik, povodom godišnjice ubistva njenog oca i nedavne presude počiniocima.
Jelena Ćuruvija kaže da je njen otac delovao da je tako strog, ali da je u kući bio topao i nežan.
„Meni je prijalo, to je neko vreme kad imam 11 ili 12 godina, znači kreće pubertet, što je sa mnom razgovarao kao da smo jednaki. To je meni bilo vrlo značajno“, rekla je.
Kaže da je uvek bila zainteresovana za njegov posao.
„Često sam dolazila prvo u redakciju u ‘Borbu’, pa posle u ‘Dnevni telegraf’, tu sam bila veoma često. Njegov posao je bio veći deo njegove ličnosti i voleo je svoj posao. U to vreme su ljudi živeli novinarski život. Vrlo često je bio na terenu, na ulici. Kad je napravio svoje novine, terao je mlade novinare da izlaze na ulicu, na teren, jer tu je u stvari priča“, rekla je.
Septembar 1998. godine bio je, kaže, buran.
„Krenulo je odjednom sa kaznama i suđenjima koja se dešavaju vikendom, pa onda dođu u ponedeljak i zaplene čitavu imovinu redakcije. Tata je bio u redakciji i danu i noću i ja sam se trudila da budem što više tu. Tata se dosta dugo dobro držao. Imao je podršku kolega, naravno Tijanića koji je bio tu non-stop, ali i cele redakcije koja je bila tu. Iz moje vizure, sve je to delovalo intenzivno i zastrašujuće. Sve je delovalo kao da je sistem odlučio da se reši Slavka Ćuruvije…“
Jelena Ćuruvija govorila je o svim napadima na njenog oca, Fondaciji Slavko Ćuruvija, predugom čekanju na pravdu, poslednjim Slavkovim danima…
Ceo intervju čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 11. aprila. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Mira
I onda se uda za glumca iz sps porodice.