Bilo je 01:23:58, rano ujutru 26. aprila 1986. kada je reaktor broj 4 nuklearne elektrane „Vladimir Iljič Lenjin“, poznatije po imenu Černobilj, eksplodirao, bacivši u atmosferu milijarde i milijarde čestica radioaktivnog materijala.
Glavni uzrok nesreće bila je, po zvaničnim tumačenjima, nedovoljno ispitana tehnologija ovog tipa reaktora i njegova nestabilnost pri niskoj snazi reaktora, potom ljudski faktor, loše upravljanje i nedovoljno iskustvo operatera reaktora. Te večeri, kada se dogodila nesreća, predviđena je realizacija eksperimenta na reaktoru.
To se nije dogodilo, uz mnogo sreće, zalaganja, truda i žrtava, ali ožiljci su ostali, da nikad ne zarastu.
Prvo zvanično saopštenje o tragediji pojavilo se u sovjetskim medijima 28. aprila. Na moskovskom radiju je vest o havariji bila na četvrtom mestu, a na kijevskom na jedanaestom. U glavnoj informativnoj emisiji „Vreme“ tema Černobilja je bila 21. po redu. Generalni sekretar Komunističke partije Mihail Gorbačov snimio je televizijsko obraćanje tek nakon 18 dana.
Kako je Sovjetski Savez pokušao da zataška ono što se dogodilo? Kako su živeli i stradali ljudi u Pripjatu i okolini?
Kako su Beograd i Jugoslavija dočekali radioaktivni talas i jesmo li bili spremni za veću havariju? Zašto nismo predvideli kišni oblak koji je zatrovao i našu zemlju? Kako se odustalo od plana da SFRJ dobije 23 centrale? I zašto je Čehovljev pištolj morao da se pretvori u atomsku bombu?
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 13. juna. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici. Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku.
Tagovi
