Pravoslavni vernici danas obeležavaju Božić, najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista.
Nekada se Božić proslavljao mnogo drugačije, posebno u selima poput Brze kod Leskovca, gde su običaji bili bogatiji i simboličniji.
Migracije iz sela u gradove dovele su do gubitka mnogih tradicionalnih običaja, iako su tri simbola – česnica, položajnik i badnjak – i dalje prisutni.
Veroučitelj Stevan Jovanović govoreći za RTS istakao je da su se mnogi običaji izgubili, poput stavljanja cerovog drveta u kajmak za berićet ili traženja poklona u slami.
Deca su nekada izgovarala blagoslove i igrala igre koje su danas gotovo zaboravljene. Mnoge tradicije, koje su bile raskošne i bogate simbolikom, danas su zanemarene ili skrajnute.
Etnolog Vesna Marjanović dodaje da su se običaji, poput uklanjanja oštrih predmeta i sedenja na podu bliže pokojnicima, izgubili jer su postali besmisleni u modernom vremenu.
Ove promene nisu specifične samo za Srbiju, već su prisutne i u drugim slovenskim i zapadnim zemljama, gde su božićni običaji evoluirali prema urbanom načinu života.
Mnogi božićni običaji koje smo nasledili od predaka nisu bili u duhu hrišćanstva, već su se mešali s paganskim tradicijama, posebno u seoskim sredinama.
Veroučitelj Stevan Jovanović ističe da je hrišćanstvo teško prihvatano na selu i da mnoge božićne običaje koje smo nasledili od predaka nisu bili u duhu hrišćanstva.
„Hrišćanstvo se jako teško prima u seoskim sredinama i ono se tu mnogo više meša sa paganskim prethrišćanskim nasleđem koje svaka sredina ima. Tako da praktično, mi smo danas generacije koje imaju, mogu da kažem i srećnu okolnost, da život u gradovima nas je odvojio od ruralnih pa samim tim i paganskih modela religioznosti koje smo mi tokom istorije povezivali sa hrišćanstom koje smo primali“, ističe veroučitelj Jovanović.
Crkva je insistirala na očuvanju određenih običaja, kao što je unošenje badnjaka i okupljanje porodice oko badnje večere.
Ovi rituali simbolizuju zdravlje, plodnost i zajedništvo koje je Hristos doneo svetu.
OBIČAJI I DUH HRIŠĆANSTVA
„U urbanim sredinama se drugačije živi i potpuno su se određeni rituali sveli na tu simoliku – na unošenje badnjaka, na posnu večeru, isto tako za Božić – donošenje pečenice, okupljanje porodice isto tako i posećivanja… A nekada je bilo da se za Božić nigde ne ide“, navodi etnolog.
Ipak, koji su to božićni običaji na kojima crkva insistira da ne smeju da se zaborave?
„Kroz to badnje drvo koje se nekada unosilo da se donese zdravlja, buućnosti, novog ploda, kroz tu badnju večeru gde se cela porodica okupljala upravo se slavio događaj te svetske porodice koju je Hristos doneo da smo svi zajedno i da svi zajedno idemo napred. To je ono što crkva stalno podseća“, kaže sveštenik Gligorije Marković, paroh voždovački iz Hrama Svetog Cara Konstantina i carice Jelene.
Tagovi
