Kako je nastao svetski prepozntljiv arhitektonski simbol Minhena? Upravna zgrada BMW Grupe sagrađena je za samo 26 meseci u periodu između 1970. i 1972. godine. Tokom 3,5 miliona radnih sati 500 graditelja i 200 arhitekata i inženjera (iz 12 država) uspelo je da podigne čuvenu zgradu u obliku četiri cilindra, na čijem je otvaranju prisustvovalo više od 200 međunarodnih gostiju.
Svečana ceremonija krunisana je i specijalnim nastupom dvanaest „vertikalnih“ plesača. Američki plesni ansambl BANDALOOP spektakulalno je transformisao upravnu zgradu BMW-a u 100 metara visoku pozornicu.
Impresivna koreografija uz posebno komponovanu muziku, kao i sam nastup igrača, kreirali su bestežinsku sintezu za poigravanje arhitekture i plesa.
Do danas, upravna zgrada BMW Grupe sa visećom konstrukcijom jedna je od najinovativnijih građevina posleratnog perioda – zbog četiri cilindra koji vise sa krstaste konstrukcije od čeličnih greda na krovu.
U avgustu 1972. godine upravna zgrada BMW Grupe je završena. Projekat austrijskog arhitekte, profesora Karla Švancera, od tada je postao večiti simbol kako BMW Grupe, tako i Minhena.
Sa impresivnom fasadom, vizionarskom konstrukcijom i prostornim konceptom, „viseći toranj“ predstavlja najimpresivnije korporativno sedište na svetu, koje nije samo simbol ekonomskog uspeha, već i interkulturalnosti.
Simbol vizionarskih odluka
Godine 1968, BMW AG je objavio arhitektonski konkurs za dizajn nove upravne zgrade BMW-a. Da bi ubedio upravni odbor BMW-a, nadzorni odbor i značajne akcionare, Švancer je uradio kompletan model sprata u obliku lista deteline u razmeri 1:1 u studijima Bavarija filma.
U decembru iste godine, BMW-ova uprava dodelila mu je ugovor o gradnji novog sedišta kompanije. U stvaranju Švancerovog seta i filmskog snimka predloga učestvovao je i Rol Zehetbauer, koji je osvojio oskara 1973. za scenografju u „Kabareu“.
Dve godine kasnije, u bioskope je pušten holivudski film „Rolerbol“ – sa BMW tornjem kao arhitektonskim protagonistom. Bilo da se radi o filmovima „Suspiria“ (1977), „Krvna loza“ (1979), „Zwei Nasen tanken Super“ (1980) ili „Voterfreuden“ (2014): sedište kompanije BMW slavilo je uspeh na velikom ekranu.
Umetnik Piter Blejk ga je opisao kao „jedinstveni plod pop arhitekture“ koji ostaje simbol vizionarskih korporativnih odluka za uspešnu budućnost.
Arhitektura u BMW-u
BMW decenijama neguje tradiciju saradnje sa čuvenim arhitektama. Još od izgradnje sedišta koju je predvodio Karl Švancer, kompanija se svesno odlučila za dinamični tip arhitekture kasnije nastavljen sa zgradama koje su postavljale trendove: Zaha Hadid sa njenom fabrikom BMW Grupe u Lajpcigu (2005), arhitektonska kopmanija „Coop Himmelb(l)au“ sa BMW Welt-om (2007) i Nikolas Grimšo sa fabrikom Rols-Rojsa u Gudvudu (2003).
Ove godine, kompanija OMA Rema Kolhasa u Roterdamu i danske arhitekte iz kompanije 3XN dobili su od BMW-a narudžbinu da rekonstruišu njenu glavnu fabriku u Minhenu i zajedno oblikuju urbanu proizvodnju za budućnost.
Novi film o Karlu Švanceru
Arhitektonskom tvorcu upravne zgrade BMW-a posvećen je i film „He Flew Ahead“ u kojem glavnu ulogu tumači glumac Nikolas Ofčarek. Režiser Maks Gruber napravio je film za Martina Švancera, pokojnog sina Karla Švancera i njegovu unuku Karolinu.
Kao što sugeriše podnaslov „Architect’s Poem“, reč je nekonvencionalnom pristupu izuzetnoj ličnosti koja je razumela arhitekturu kao materijalizovanu poeziju. Pored samog Karla Švancera, značajni savremenici, svedoci i saradnici takođe učestvuju u filmu, koji će premijerno biti prikazan na jesen 2023. godine.
Specijalna rođendanska izložba u BMW Muzeju
Sedište BMW Grupe i BMW Muzej, dve su najimpresivnije zgrade u Minhenu, koje su ujedno i simboli nemačke posleratne arhitekture. Od samog početka, BMW Muzej je bio sastavni deo vizije Karla Švancera za sedište kompanije.
U ime poluvekovnog jubileja priređena je i specijalna izložba posvećena ovim dvema zgradama, koje su pod zaštitom od 1999. godine. Izložba je otvorena do 3. oktobra 2022. godine, a ulaz za sve posetioce je besplatan.
Francis Kere, arhitekta:
„Arhitektura i automobilska industrija bile su i biće među najvažnijim katalizatorima za inovacije, ekonomski razvoj i prosperitet. Obe industrije menjaju društvo, gledaju napred i aktiviraju globalne trendove koji imaju kompleksni uticaj na privredu i ljudsku sredinu. Danas su ljudi, priroda i industrija pod strahovitim pritiskom da pronađu rešenja koja nalažu iskreno preispitivanje naših postupaka. Zahvaljujući tome, arhitektura i biznis treba da se udruže više nego ikada pre, prepoznajući zajedničku simbiozu i odgovornost, kako bi prihvatili to da se naše tvorevine fokusiraju na održivu budućnost.“
Karolina Švancer, unuka profesora Karla Švancera:
„Kad sam prvi put s ocem došla u Minhen, posetili smo upravnu zgradu BMW-a. On mi je rekao da je Karl Švancer izgradio sedište BMW-a od vrha nadole, što znači da četiri cilindra vise sa krova građevine. To me je fasciniralo. Uživala sam u tome što je moj deda razmišljao drugačije i što je takvo razmišljanje bilo uvažavano. Kao profesor i učitelj, on je pomogao nastanku generacije fenomenalnih arhitekata. Podsticao je i inspirisao druge, što je i mene navelo da posežem za zvezdama!“
Doktor i inženjer Norbert Rajthofer, predsednik nadzornog odbora BMW AG:
„Upravna zgrada BMW-a je toliko spektakularna i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Svaka generacija u BMW-u odgovorna je za vođenje kompanije u budućnost. Remek-delo Karla Švancera pružilo je BMW-u bazu za identifikaciju dok je ona bila još na putu da postane globalni igrač.“
Oliver Cipse, predsednik upravnog odbora BMW AG:
„Razgovor o vizijama podrazumeva i razmišljanje van duha vremena i razvoj osećaja za ono što će opstati u budućnosti. Ova zgrada je neprestano podsticaj da se ide napred. Mi nastojimo da u sledećih sto godina budemo jednako uspešni kao i u prethodnih sto.“
Melecio Estrelja, umetnički direktor i koreograf trupe BANDALOOP:
„Zaobljenost ove zgrade nas je inspirisala, jer smo shvatili da se ljudsko telo izražava u oblinama i spiralama. Kada pomislimo na ubrzanje koje BMW predstavlja, razmišljamo o momentumu ljudskog srca koji nas vodi svetu podobnom za život budućih generacija.“
Profesor Karl Švancer (1918-1975):
„Ako ste odlučili da se bavite arhitekturom, morate biti dovoljno hrabri da ispunjavate vizije. Arhitektura je umetnost komunikacije i sredstvo za komuniciranje kroz vekove. Istrajnost je kreativna. Preciznost, tačnost, kontinuitet i skromnost najbolji su prijatelji.“
Tagovi
