Četiri velika pitanja o budućnosti Sirije: Ko će kontrolisati severoistok, šta će biti sa Kurdima, a šta sa civilima i hoće li se vratiti ISIS

Kada je reč o Siriji, jedino je izvesna neizvesnost, piše Njujork tajms, ali odgovori na sledeća četiri pitanja imaće ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti ove zemlje.

1. Ko će kontrolisati severoistok Sirije?

Delovi Sirije u kojima je situacija od marta, kada je poražen samoprozvani kalifat Islamske države, bila relativno stabilna, ponovo su zapali u haos. Iznenadno povlačenje američkih snaga iz delova severoistočne Sirije prošle nedelje označilo je novu etapu osmogodišnjeg rata, a jednu silu ubrzo su zamenile druge dve – sirijske i turske.

Pre nešto više od nedelju dana, maltene trećinu Sirije kontrolisala je sirijska milicija predvođena Kurdima uz podršku SAD, tzv. Sirijske demokratske snage, koja je odigrala krucijalnu ulogu u porazu ISIS u Siriji. Ipak, američki predsednik Donald Tramp 6. oktobra dao je Turskoj zeleno svetlo da pređe granicu i napadne Kurde.

Turskoj je američki savez sa Sirijskim demokratskim snagama, odnosno SDF, već dugo trn u oku, a vrh milicije blisko je povezan sa kurdskom grupom koja je godinama u Turskoj predvodila pobunu, te u očima Turaka ona predstavlja terorističku organizaciju.

Turska nastoji da formira bezbednosnu zonu tako što će proterati SDF iz područja u opsegu od 30 km od granice na sirijskoj teritoriji. Najmanje 100.000 ljudi prebeglo je u napadu Turske, a vođe milicije, ostavši bez podrške doskorašnjih saveznika, pomoć su potražile od sirijske vlade koja je u neprijateljskim odnosima i sa Turskom i sa SAD. Kurdi su za vikend saopštili da su postigli dogovor da snage sirijske vlade ponovo zauzmu oblasti koje su prethodno prepustile kurdskim snagama kada je u zemlji buknula pobuna.

Iznenadni obrt u razvoju događaja neminovno nosi nove rizike, a nestabilnost i nasilje progresivno napreduju. Turska pokušava da prodre dublje u kurdsku teritoriju uz pomoć sirijskih opozicionih boraca koje mahom čine Arapi i Turkmeni, što dodatno uvećava opasnost od etničkog sukoba.

Turska, inače članica NATO, takmiči se za teritoriju sa sirijskom vladom koja uživa podršku Rusije, a sirijske i turske snage sada se utrkuju ko će prvi zauzeti gradove u blizini granice. Zato nije nemoguće da dođe do konflikta NATO i Rusije, premda veliki broj stručnjaka i analitičara, naročito onih na terenu, smatra da će Turska i Rusija same odrediti granice i kome će koja područja pripasti. Iako zvanično podržavaju suprotsavljene frakcije, obe zemlje već neko vreme zajedno rade na Siriji.

Mimo teritorije, ovde su u pitanju i sudbine četiri miliona Sirijaca pod okriljem SDF kojima su Sirijske demokratske snage pružile sklonište od represije Islamske države i sirijske vlade koja je bombardovala sopstvene gradove i desetine hiljada ljudi odvodila u zatvore na mučenje kako bi se održala na poziciji moći.

SAD, sa druge strane, upućuju Turskoj dvosmislene signale, dok stručnjaci navode da je Amerika dozvolivši Turskoj da uopšte otpočne akciju praktično okončala – makar zasad – zaštitu koju je pružala SDF.

2. Kako će se ovo odraziti na Kurde?

Gubitak američke podrške Kurdima je naneo snažan udarac i njihove nade da će uspeti da zadrže određeni stepen autonomije više nisu tako izgledne. Izgubili su poziciju u bilokakvim potencijalnim pregovorima u budućnosti sa Turskom ili sirijskom vladom.

Takođe, pitanje je kakav su tačno dogovor Kurdi postigli sa sirijskom vladom, pošto su dve strane ponudile drugačija tumačenja postignutog sporazuma.

SDF su navele da sporazum predviđa dozvolu sirijskim snagama da uđu na svoja područja i postignu sirijsku zastavu kako bi zaustavile napad Turske, ali i da će zadržati svoju vojnu strukturu i kontrolu nad lokalnim upravnim savetima.

Sirijska vlada, sa druge strane, saopštila je da zahteva od SDF da pregrupiše svoje snage i borce priključi borbenim formacijama predvođenim Rusijom poput Pete divizije koju, između ostalog, čine i sirijski pobunjenici koji su se predali.

Kurdske vođe koje nikada nisu u SAD imale potpuno poverenje zadržale su otvorene kanale prema Moskvi i Damasku. Damask, međutim, ima istoriju represije nad Kurdima, a vlada predsednika Bašara al Asada nije poznata po kompromisima i sporazumima: u oblastima koje je zauzela, zahtevala je potpunu predaju, bez izuzetaka, a one koji su pružili otpor ili čak tražili autonomiju bez zadrške je kaznila.

Iako ima, doduše, onih koji veruju da će se Kurdi snaći u ovoj situacij, u oblastima sa većinskim arapskim stanovništvom, vlada strah. To otvara vrata za uspon oružanih grupa, pa čak i ekstremista.

3. Šta je sa civilima?

Više od 100.000 civila – od kojih su mnogi raseljavani u više navrata – već je napustilo pograničnu zonu koju Turska napada. Putevi izvan velikih gradova su zakrčeni, a čitave porodice ne znaju kuda bi zapravo trebalo da odu. Putevi u Tursku takođe su blokirani.

Neki pokušavaju da izbegnu u kurdska područja u Iraku, drugi na teritoriju SDF na jugu gde je u toku izmeštanje izbegličkih kampova. Obe ove oblasti, međutim, već su uništene posle dugogodišnje borbe sa Islamskom državom i nemaju mnogo da ponude izbeglicama. Da stvari budu još gore, mirovnjaci se povlače sa severoistoka Sirije zato što više ne uspeva da dopre do onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Već su zabeleženi slučajevi povrede i stradanja civila, a ako Kurdi u SDF odluče da povedu pobunu protiv Turaka situacija će postati još opasnija.

Turska je čak pokušala da preda pograničnu zonu Sirijcima u vidu protektorata kako bi se uspostavila lokalna autonomija i obnovili domovi Arapa koje su Kurdi raselili, ali su sirijske pobunjeničke grupe koje sarađuju sa Turskom izgubile kredibilitet na ovim područjima gde ih mnogi sada nazivaju „turskim plaćenicima“.

Turska je takođe saopštila da želi preko granice i u pograničnu bezbednosnu zonu koju formira na granici protera 3,6 miliona sirijskih izbeglica koje se trenutno nalaze u Turskoj. Takav potez predstavljao bi kršenje međunarodnog prava, a ove pretežno ruralne oblasti ni nemaju kapaciteta da prime toliko izbeglica.

4. Hoće li se ISIS vratiti?

Prošlonedeljni haos doneo je dve potencijalne pretnje iz redova ISIS: bekstva boraca koji su zadržani u kampovima kada je ISIS poražen, ali i ponovnu aktivaciju tzv. „sleeper cells“, grupe „spavača“ koje tajno obavljaju operacije špijunaže i sabotaže.

Na teritoriji SDF zadržane su hiljade navodnih boraca, među kojima se nalazi i 2.000 stranih državljana čije su matične države odbile da ih prime nazad.

Određeni broj zatvora, kao i kampovi u kojima se nalazi hiljade muškaraca, žena i dece iz oblasti koje je prethodno držao ISIS, locirani su unutar bezbednosne zone u opsegu od 30 kilometara nad kojom Turska nastoji da uspostavi kontrolu.

Zabeleženi su pokušaji bekstva, a američke snage nisu uspele da izruče desetine važnih zatvorenika uoči borbe. Jedan od zatvora u pograničnom gradu Kvamišliju pogođen je u napadu prošle nedelje kada su odbegla petorica boraca ISIS.

Stražari SDF pokušavaju da drže položaje u zatvorima, ali po svoj prilici neće to moći da čine još dugo.

Strahuje se i da bi ISIS „spavači“ u ovim područjima mogli da iskoriste nemire i aktiviraju se; grupa je već preuzela odgovornost za jedan bombaški napad u Kamišliju.

Veliki broj Arapa strahuje od povratka boraca Islamske države. Ipak, mogućnost da kontrolu uspostave snage sirijske vlade – što skoro neizbežno znači mučenje i zatvaranje, naročito za mlade opozicionare – mogla bi da ih navede da podrže bilo kakvu alternativu, pa čak i ako je reč o ekstremistima.