Veštačka inteligencija je ovih dana postala naša realnost. Neke je zaintrigirala pozitivno, a ima i uplašenih – šta je sve novi izum našeg veka doveo u opasnost? Neki od prvih komentara ticali su se oblasti obrazovanja. Dok su đaci verovatno ChatGPT prepoznali kao olakšicu u školskim zadacima, ovo za prosvetare može biti izazov nove veste. Znači li to da više nema rađenja testova od kuće – jedno je od pitanja koja svrbe mnoge.
ChatGPT je „čet bot sa veštačkom inteligencijom koji je razvio OpenAI, zasnovan na GPT (Generativni unapred obučeni transformator) jezičkom modelu. Koristi tehnike dubokog učenja za generisanje ljudskih odgovora na unos teksta na konverzacijski način.“
Svakako da je ChatGPT sposoban da proizvede prozu koja izgleda ubedljivo (kada govorimo o pisanju eseja, nprimera radi), međutim – šta znači biti ubedljiv, bitno zavisi od konteksta.
Razumimo najpre sledeće. ChatGPT nije korak na putu ka veštačkoj opštoj inteligenciji koja razume sva ljudska znanja i tekstove, kako piše The Atlantic. To je samo instrument za igru sa svim tim znanjem i svim tim tekstovima. Uključuje rad sa sirovinama kako bi se videlo šta oni mogu da urade.
Igrate igru ili instrument da biste iskoristili poznate materijale na neočekivan način. LLM (large language model) sigurno neće zameniti fakultete, časopise ili srednje menadžere. Ali oni nude tim i drugim domenima novi instrument putem kog se može igrati sa nedokučivom količinom tekstualnog materijala, kako piše ovaj list.
Kraj ili šansa?
Koliko će novinara biti zamenjeno usponom generativne veštačke inteligencije? Koliko brzo će se odvijati ovaj proces? Koji će novinari biti najranjiviji na ovu vrstu poremećaja? I da li treba da vidimo ChatGPT kao izazov ili kao priliku da rešimo neke od problema sa kojima se suočava industrija vesti, pitanja su teksta Rojtersovog instituta za studije novinarstva na Oksfodu.
Kompjuterski novinar i suosnivač kompanije za informisanje u realnom vremenu AppliedKSL Frančesko Markoni smatra da je ovo strana novinarstva u kojoj veštačka inteligencija može da igra ključnu ulogu u smanjenju radnog opterećenja za ljude.
„AI ne treba da se posmatra samo kao alat za generisanje više sadržaja, već i da nam pomogne da ga filtriramo“, kaže on. „Neki stručnjaci predviđaju da bi do 2026. godinr. Oko 90% onlajn sadržaja moglo biti mašinski generisano. Ovo označava prekretnicu, gde se sada moramo fokusirati na izgradnju mašina koje filtriraju buku, razlikuju činjenice od fikcije i ističu ono što je značajno”, kaže Markoni.
Markoni veruje da bi novinari trebalo da igraju ulogu u razvoju novih AI alata. Na primer, pisanjem uređivačkih algoritama i primenom novinarskih principa na novu tehnologiju. Navodi da industrija vesti mora biti aktivno angažovana u revoluciji veštačke inteligencije.
„U stvari, medijske kompanije imaju priliku da postanu glavni igrač u prostoru – one poseduju neke od najvrednijih sredstava za razvoj veštačke inteligencije – tekstualne podatke za modele obuke i etičke principe za stvaranje pouzdanih i pouzdanih sistema”, kaže on.
Šta “novi mozak” može da radi?
Korisnička podrška – čet botovi sa veštačkom inteligencijom mogu da ponude non-stop korisničku podršku i brzo odgovore na upite kupaca. Mogu značajno da poboljšaju korisničku podršku pružanjem brzih i personalizovanih odgovora na upite i potrebe kupaca.
Marketing i prodaja – čet botovi mogu pomoći u generisanju potencijalnih klijenata, njihovoj proceni i zaključivanju poslova vodeći kupce kroz proces kupovine. Oni takođe mogu da prikupe vredne informacije o potencijalnim kupcima i pruže uvide zasnovane na podacima prodajnim i marketinškim timovima, omogućavajući im da prilagode svoj pristup.
Obrazovanje – Nastavnici mogu da koriste čet botove radi edukacije i odgovaranja na pitanja učenika na prijemčiv način. Jedna od potencijalnih upotreba ChatGPT-a u obrazovanju je pravljenje ispita ili kvizova.
Zdravstvena zaštita – četboti sa veštačkom inteligencijom mogu da ponude prilagođene zdravstvene preporuke i podršku u dijagnostici zdravstvenih stanja. Pored toga, vođeni veštačkom inteligencijom, takođe mogu da igraju ulogu u pojednostavljivanju administrativnih zadataka, kao što su zakazivanje termina i dopunjavanje recepata, poboljšavajući celokupno zdravstveno iskustvo za pacijente.
Regrutovanje – regruteri mogu da koriste čet botove da automatizuju različite aspekte procesa regrutovanja, povećavajući efikasnost i štedeći vreme i resurse. Pored toga, mogu pomoći da se pregledaju i unapred kvalifikuju kandidati, pojednostavljujući proces intervjua za regrute.
Putovanja – čet botovi mogu pomoći putnicima da brzo i lako rezervišu letove, hotele i druge aranžmane za putovanja. U budućnosti, mogli bi da obezbede ažuriranja u realnom vremenu o statusu leta, vremenskim uslovima i lokalnim događajima, olakšavajući putnicima da planiraju svoja putovanja i budu informisani.
Zabava – mogu da ponude personalizovane preporuke za filmove, muziku i druge oblike zabave. Takođe mogu generisati kompletne scenarije za filmove ili emisije i pisati tekstove za pesme.
Programiranje – ChatGPT može da generiše isečke koda na osnovu specifičnih programskih jezika i paradigmi, omogućavajući programerima da brže i efikasnije pišu kod. Takođe može biti koristan u otklanjanju grešaka i pregledu koda.
ChatGPT – prestupnik?
Da ova priča nije tek zanimljivost iz IT sektora potvrđuje i realan primer porodice Mihaela Šumahera.
Vest za koju se nije moglo pretpostaviti da će biti u predmetu o veštačkoj inteligenciji je da porodica sedmostrukog svetskog šampiona Formule 1 planira tužbu protiv nemačkog magazina koji je objavio lažni intervju u kome je odgovore, umesto legendarnog vozača, davala – veštačka inteligencija.
Teška povreda koju je Šumaher zadobio na skijanju 2013. godine rezultovala je njegovom komom iz koje se probudio u junu 2014. godine i zvanične informacije o njegovom zdravstvenom stanju od tada su retke
No, Magazin „Die Aktuelle“ je u poslednjem izdanju na naslovnoj strani objavio fotografiju nasmejanog Šumahera uz naslov „Mihael Šumaher, prvi intervju“.
Ispod naslova piše da je „zvučalo obmanjujuće stvarno“, a u članku se navodi da je citate proizvela veštačka inteligencija.
Porodica je potvrdila agenciji Rojters da planira tužbu, preneo je BBC.
I šta sad?
Iako može zameniti određene poslove, može i da stvori nove i pokrene uzbudljive karijere. I prethodna dostignuća su budila strah (kao i svaka novina, između ostalog). Potrebno je samo sagledati kakve prilike ChapGPT pruža i uzeti ono najbolje i biti spreman da će ponešto doživeti transformaciju.
Tagovi
