„Čiji je ovo auto?“, „Moj“, „A pa ne može to tako…“: Kako je Berčeka sopstveni otac prijavio policiji

Glumac Aleksandar Berček iza sebe ima bogatu filmsku i televizijsku karijeru.

Sve je počelo godine 1969. kada se preselio u Beograd, na studije. Imao je tri stipendije i, kako je ispričao, više para nego njegov otac koji je bio penzioner kome je ta činjenica bila izuzetno sumnjiva.

„Posle druge godine studija, kada sam već snimio jedan film, kupim polovnog fiću. Doteram ga kući, a moj otac koga su zvali Lala milicajac kaže: „- Čime si ovo došao? – Autom. – Čiji je ovo auto? – Moj. – A ne može to tako. I sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Dođu dva policajca koje znam, naši prijatelji. – Druže, saobraćajnu pokaži… Kažu mom ocu: – Lalo, njegov je, lepo piše ovde. – Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim, a on student auto. Ne znam ni šta studira…“

Pre nego što je upisao glumu, otišao je na prijemni ispit za vojnu školu.

„Pošto smo bili teška sirotinja, a sirotinja ide u vojne škole, ja se prijavim tamo. Dva puta sam se prijavljivao i dva puta me odbiju zbog neuhranjenosti. Doduše, tamo su na tim pregledima bili pedagozi i psiholozi možda su procenili koliko bih bio poslušan pa me nisu primili. Elem, takmičio sam se u recitovanju u Žablju. Govorio sam Jesenjina i tu me publika iznela na rukama. Posle sam bio u Plani i tu uzmem treće mesto“, ispričao je Berček u emisiji „TV lica kao sav normalan svet“.