„Cinici i uplakane porodice“: O masovnim ubistvima, oružju, Trampu i mentalnom zdravlju

„Nažalost, pre nego što je sunce i zašlo užasnog dana tragedije, bili smo svedoci sada već poznate parade ciničnih političara koji su pokušavali da iskoriste suze uplakanih porodica da povećaju sopstvenu moć i oduzmu naša ustavna prava.“

Ovu je rečenicu izgovorio Donald Tramp na skupu NRA (Nacionalnog streljačkog saveza) u Hjustonu, nakon masovnog ubistva 21 osobe, od čega 19 dece, u školi u Uvaldeu.

Hajmo ispočetka.

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država i možda budući kandidat za predsednika te zemlje, na skupu nekakvog streljačkog saveza, u saveznoj državi Teksas, rekao je da su cinični političari koji žele da se limitira slobodna trgovina oružjem i nošenje oružja, nakon što je ubijeno 19 dece u svojoj učionici, u istoj toj saveznoj državi.

I nije dobio nijedan zvižduk. Šta više, pozdravljen je ovacijama.

Tako su republikanski „ustavobranitelji“ još jednom podigli dva prsta na pitanje ko je odgovoran za ko zna koju po redu masovnu pucnjavu i ko zna koje po redu stradanje.

Odgovorni su svi oni koji su uložili veliki novac (NRA) kako bi lobirali kod saveznih vlasti (republikanci u Teksasu) i kako bi sprečili da se pokrene akcija u čitavim Sjedinjenim Američkim Državama (Donald Tramp) kojom bi se uvele restrikcije na slobodnu kupovinu, nošenje, baratanje oružjem.

Bilo je više inicijativa da se to pitanje – naročito u Teksasu u kom svako malo neko izvadi pištolj i pobije sve ljude u svom vidokrugu, čak i ako ti ljudi imaju jednocifren broj godina – dovede u red.

Takve su inicijative potisnute, šupljim argumentima o tome da je potebno svakom čoveku dati slobodu koju mu garantuje Ustav.

Dakle, čovek je slobodan da u Teksasu, ali i u drugim delovima SAD, bez odluke suda, bez dozvole, zadene za pas oružje i ode u supermarket ili u školu ili u pozorište. Pa ako je taj čovek, koji u skladu sa Ustavom nečim nezadovoljan ili je u nešto ubeđen ili ima neku vrstu psihičkog problema, odluči da nekoga ubije, glavni predlog kako bi takve stvari mogle da se izbegnu jesu – „bolja kontrola i rad na mentalnom zdravlju“.

Nikako uvođenje nekakvih restrikcija, nikako nošenje oružja uz dozvolu, nikako nošenje oružja uz specijalnu i opravdanu odluku suda i logično objašnjenje. Ne, rešenje je da škole imaju jedan ulaz i da se uloži novac u bolje detektore metala. Tako kaže Tramp. Tako kaže NRA. Tako kažu republikanci.

Džo Bajden ne kaže ništa. Jer, kako objašnjava, ništa nije u njegovim rukama, za sve mu je potrebna podrška republikanaca koju nikada neće dobiti.

Aktuelni predsednik Amerike mnogo se šturije bavio ovom temom od bivšeg, pa je tako poručio da je potrebno „bol pretvoriti u akciju“. Dok Tramp ide na skupove, drži govore, mlati rukama i moli za poštovanje Ustava, one koji su pod njegovim nagovorom uleteli u najviše američke institucije, sve se boreći za „slobodu“.

Američki mediji se masovno bave temom zašto je policija tako sporo reagovala, ko je ustvari naredio da se ne preduzme akcija odmah po ulasku u školu, dva minuta posle naoružanog ubice i sličnim pitanjima, iako je reakcija policije samo metafora reakcije čitavog američkog političkog i bezbednosnog sistema na suluda masovna ubistva širom zemlje.

Dok se presabira ko je kriv, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država dođe na skup Nacionalnog streljačkog saveza i kaže da su baš cinični oni političari koji traže da se zabrani slobodno nošenje oružja jer je ubijeno 19 dece.

Za jedno je ipak Tramp u pravu.

„Moramo drastično da promenimo naš pristup mentalnom zdravlju“.