Roditelji, odnosno mi prvi put smo izašli otkad smo postali roditelji. Na žurku, u noć, među ljude. Iz nekog razloga, danju je evidentno da sam postala mama, to misteriozno izbija iz mene, makar tako kažu ljudi, iako ne možeš tačno uperiti prstom ni u šta. Po mraku smo svi sličnih godina, sličnih muka, pijemo ista pića i slušamo sličnu muziku. Lagala bih kad bih rekla da mi to nije trebalo. Naš drugar, naš omiljeni mladi reditelj, slavio je trideseti rođendan i verovatno ni on nije očekivao da ćemo se pojaviti kada nas je pozvao. Niko nije očekivao, pa ni mi sami. Ali dok smo bili u gradu, R. i ja, naše ruke odjednom su počele da pipkaju razne predmete uz pitanje kojim smo se dobacivali: „Da li bi mu se ovo svidelo?“
Kao što smo kasnije, isprobavali neke outfite koji definitvno nisu za odlazak u nabavku a onda konačno i pitali moju mamu šta radi u petak uveče. Čisto onako, iz radoznalosti. Kad je rekla da je slobodna, to je bilo to. R. je brzinski pakovao poklon a ja sam krenula da se oblačim. Kako se beba uveče probudi minimum dva puta pre nego što učvrsti san, odlučili smo da sačekamo. Ipak nam je prvi put.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 03. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
