Bivši grčki premijer Aleksis Cipras često zna da iznenadi. Četiri dana nakon parlamentarnih izbora u Grčkoj podneo je ostavku na mesto predsednika levičarske Sirize. Time je preuzeo odgovornost za poraz svoje stranke. Siriza je u nedelju osvojila 17,8 odsto glasova, a pre četiri godine imala je više od 31 procenat, piše DW.
Potpuno neočekivano, Cipras je sazvao konferenciju za novinare i odustao od uloge vođe opozicije. U grčkim medijima niko nije računao s tako brzom ostavkom. „Siriza je ovim okončala veliki istorijski ciklus – idemo da zajedno otvorimo novi ciklus“, pozvao je Cipras članove svoje stranke.
Biće to ciklus u kojem on neće biti na čelu stranke. Na predstojećim izborima za šefa stranke neće se kandidovati. Ali, biće na kongresu stranke, najavio je Cipras, dodavši da ima puno poverenje što se tiče potencijala stranke da izabere sposobno rukovodstvo. U govoru je naglasio da u životu postoje trenuci kad se moraju doneti važne odluke, te da je takav trenutak za njega i njegovu stranku došao sada. Istovremeno je naglasio da je o tom potezu dobro razmislio. Cilj je, kaže, obnova Sirize, pri čemu se moraju ispravno tumačiti znaci vremena i na sve izazove se mora na odgovarajući način reagovati.
Od marginalne do vladajuće stranke
Cipras je rekao da je ponosan na „često opasno putovanje“ koje je preduzeo s drugaricama i drugovima. „Siriza je prva leva stranka u Evropi koja je u nekoj članici EU preuzela poslove vlade. Ja sam bio prvi levi premijer u Evropi.“ Svoj emotivni govor završio je rečima: „Nova Siriza može ponovo da postane nada u bolju budućnost.“ Toj svrsi služi i njegova odluka o ostavci, rekao je Cipras.
Ciprasova iznenađenja počela su 2006. kada se kandidovao za gradonačelnika Atine sa listom „Otvoreni grad“. Imao je 32 godine i bio gotovo nepoznat, ali je osvojio 10,5 odsto glasova. To je bio do tada najveći uspeh levice u glavnom gradu Grčke. Nakon toga je čitava zemlja znala ko je Cipras.
Sa 34 godine izabran je za predsednika stranke Sinaspismos. Stranka reformisanih komunista osvojila je na parlamentarnim izborima 2007. pet odsto glasova. Na odluku da se glasa za mladog Ciprasa tada su mnogi gledali sa prezirom.
Izgubljena bitka protiv Šojblea
U nekoliko narednih godina uspeo je da od male stranke Sinaspismos stvori vladajuću. Na izborima 2012. nova, radikalnija stranka, Siriza, osvojila je 26,9 odsto glasova i postala druga najjača partija u grčkom parlamentu.
Na izborima uza Evropski parlament 2014. godine Cipras je bio vodeći kandidat Levice i u čitavoj Evropi postao je poznat kao revolucionar kada je u vreme dužničke krize i diktata štednje u EU odlučio da se suprotstavi nemačkom ministru finaneija Volfgangu Šojbleu. U tome nije uspeo.
Ali je s tom politikom u Grčkoj na izborima 2015. Siriza osvojila 36 odsto glasova. Cipras je postao prvi levi grčki premijer – istina, u koaliciji s desno-populističkom strankom Nezavisni Grci (ANEL).
Cipras i njegovi drugovi mislili su tada da mogu da uvere ministre finansija EU da odustanu od diktata štednje i nametnutog reformskog programa. Prevarili su se.
Vlada nije bila korumpirana
Pritisak da Grčka napusti EU postao je izuzetno veliki. Cipras je pokušao da se spasi jednim čudnim referendumom na kojem su Grci odlučivali da li prihvataju reforme koje je nametala Evropska unija. U leto 2015. Grci su na referendumu odbacili reforme, ali je Cipras na kraju morao da popusti i potpiše treći paket za spas Grčke. Time je okončana grčka pobuna.
Nakon toga je Cipras podneo ostavku na dužnost predsednika grčke vlade, ponovo je pobedio na izborima u septembru 2015. Druga Ciprasova vlada, ponovo u koaliciji s ANEL-om, ispunila je uslove poverilaca i 2018. izvela zemlju iz tzv. „zaštitnog kišobrana“ EU. Uspelo joj je da pomogne najugroženijima u grčkom društvu. I još nešto: ta vlada nije bila korumpirana, kao što je to inače u Grčkoj uobičajeno. Ipak, važne reforme na nivou države, Vlada ni tada nije preduzela.
Najveća zasluga
U spoljnoj politici Aleksis Cipras je bio izuzetno hrabar. I uspešan. Zajedno sa makedonskim premijerom Zoranom Zaevim rešio je istorijski spor oko imena te bivše jugoslovenske republike, koji se činio nerešivim, jer se i pokrajina u severnoj Grčkoj zove Makedonija.
Prespanski sporazum, kojim je Makedonija postala Severna Makedonija, bio je istorijska odluka za mir i stabilnost čitave jugoistočne Evrope – i gotovo jedina zaista dobra vest na Balkanu za više od tri decenije.
Aleksis Cipras sada ima 49 godina. Suviše je mlad je da bi otišao u političku penziju. Još nije poznato čime će se u budućnosti baviti. Vrlo je verovatno će se idućih dana pre svega malo igrati sa svojom decom.
Tagovi
