„Trener svih trenera“, Miroslav Ćiro Blažević (87), pisao je u poslednjih nekoliko dana kolumne za zagrebački „Večernji list“ u kojima je evocirao sećanja na čuvenu titulu Dinama iz 1982. godine.
„Večernji“ u današnjem izdanju prenosi najzanimljivije delove svedočenja.
O UTAKMICI SA ZVEZDOM – Dan uoči utakmice bila je Dinamova skupština, a na njoj, kao gosti, Zvezdina delegacija, Džajić, Vladimir Cvetković i ostali… Ja im se obratim i kažem: „Hvala što ste došli, dragi ste nam gosti. Znate, u nogometu samo budale prognoziraju, a ovo će biti iznimka – sutra vam ni Bog neće pomoći!“. Bio sam tako uvjeren da ćemo ih pregaziti. I mi vodimo 3:0 na poluvremenu, a ja ulazim u svlačionicu i, u strahu od opuštanja, zagrmim: „Ne date li im još tri komada, izdali ste me!“ Samo tako sam ih mogao držati našpananima cijelu utakmicu…
O PARTIJI – Da se Šajbera pitalo, završio bih u zatvoru! Čuo sam jednom kako je za mene kazao: ‘Ćiro je ustaški gad! Mi ćemo radi njega morati tenkove na ulicu poslati.’
O BEOGRADU – Ma u Beogradu su me obožavali, Miljanić i Bulatović veselili su se svakoj mojoj pobjedi, jer im je bio pun k…c Zagrepčanaca koji su svoju nesposobnost kamuflirali navodnom beogradskom kuhinjom, koja je navodno radila za Crvenu zvezdu i Partizan. I ne samo ljudi iz vodstva Saveza, voljela me i većina beogradskih novinara, tamo je uvijek nastajao šou kad sam se ja pojavio…
O STRAHU – Ma ja sam se u životu bojao samo duhova, to me moja baka zajebala! Napričala mi je priče o duhovima pa sam u 14. godini uzeo deku i otišao spavati na travničko groblje. Tako sam svladao i taj strah.