Priznajem, i sâm sam se nekoliko puta okliznuo. Ma šta nekoliko puta: dok su ovi redovi nastajali, nejednom sam prebacio u drugi „prozor“ i proverio kako stojimo na Analitici. Šta se čita, koliko je trenutno ljudi na sajtu, da li je to više nego juče i može li se nekako promeniti…
Ne kažem da poseta nije važna, a posebno je važna kada ste urednik, pa još urednik jednog malog sajta, mada velikog imena; jednako me zanima izveštaj o tiražu prethodnog broja Nedeljnika, mada mi od suvih brojki više govori Lalićev izraz lica ponedeljkom iza podneva.
O drugom je nečemu stvar, o danonoćnoj, brutalnoj, a zapravo groznoj i bednoj trci za klikovima, zbog čega domaći „informativni“ (uzmite tu reč s ozbiljnom skepsom) sajtovi i izgledaju ovako kako izgledaju.
A kako to izgledaju? Svi su manje-više isti, i svi rade po istim principima: clickbait naslovi, VELIKA SLOVA, ps*vke sa zvezdicama, raspirivanje nacionalne mržnje ili makar moralne panike, red najcrnje crne hronike bez obzira ili kodeksa, fotografije i statusi pokupljeni s društvenih mreža, sve češći i sve gluplji tekstovi koje je sasvim očigledno pisala veštačka inteligencija… I naravno bistijerna propagande, mahom srpske, ali počesto i srbske ili ruske, prosuta po svakom ćošku tog, svakog nesrećnog portala.
To da svi imaju isti sadržaj, to je valjda jasno svakome ko ih posećuje, i tvrd vam stojim da najveći procenat ljudi koji pretiska linkove s društvenih mreža uopšte nema pojma na kom su sajtu trenutno, mada i oni znaju da to nije relevantan izvor, no svejedno su kliknuli, jer su algoritmi i ljudski mozgovi tako našpanovani.
I to da je sve na internetu prevara, da je sve fejk – bilo da vajni „urednici“ žele da prevare čitaoce da im otmu taj prokleti klik, bilo ono što se iza klika nalazi – to se i znalo, samo se o tome nije javno govorilo; no zašto bi mediji stali samo na tome, zašto ne bi, hm, lažirali i broj onih koji su kliknuli, pa onda pumpali brojke do iznemoglosti?
Čak bi i lepo bilo reći kako je ovih dana na videlo izašla velika afera o „štelovanju“ čitanosti na internetu, odnosno da su, kako je kompanija koja meri čitanost saopštila, „pojedini internet sajtovi iz Srbije imali lažirane podatke o čitanosti“.
Bilo bi lepo reći, ali ne bi bilo uopšte istinito; jer to su znali svi koji su i protrčali kroz neku redakciju, marketinšku ili PR agenciju. Bila je to jedna – a da se ne zanosimo, i ostaće – Velika Laž u kojoj su drage volje učestvovali svi. Sistem koji je postavljen na lažnim temeljima u koji su se svi ugrađivali; svi, a ponajmanje neka dvojica nesretnika koja će, po svemu sudeći, pasti na mač i priznati da su samo oni krivi, a da su tabloidni sajtovi jednako prevareni kao i oglašivači.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
