Smrt iranskog predsednika Ebrahima Raisija i ministra spoljnih poslova u padu helikoptera na udaljenoj planini dolazi u posebno teškom trenutku na Bliskom istoku – i za sam Iran, navodi u analizi CNN.
Izraelski rat protiv Hamasa i humanitarna katastrofa koja je usledila u Gazi u poslednjih sedam meseci „zagrejali“ su globalno javno mnjenje i povećali tenzije širom Bliskog istoka.
To je takođe bacilo novo svetlo na decenijama dug rat koji se u senci vodi između Irana i Izraela, piše CNN.
Prošlog meseca Iran je pokrenuo bespilotne letelice i raketni napad bez presedana na Izrael, što je njegov prvi direktan napad na tu zemlju kao odgovor na izraelsko bombardovanje iranskog konzulata u Damasku, u kojem je ubijen glavni komandant iranske elitne Revolucionarne garde (IRGC).
Izrael je uzvratio nedelju dana kasnije, gađajući mete kod iranskog grada Isfahana, ali sa značajno manjim vojnim odgovorom.
Od tada su direktni udari između dve strane prestali. Ali rat se nastavlja, a militantne grupe koje podržava Iran, kao što su Hamas i Hezbolah, i dalje se bore protiv izraelskih snaga, prenosi N1.
Poslednjih godina, tvrdolinijsko rukovodstvo Irana bilo je suočeno sa „eksplozijom nezadovoljstva“ na ulicama, pošto narod već godinama trpi sankcije koje predvode SAD.
Zemlju su 2022. godine potresle demonstracije predvođene mladima protiv klerikalne vladavine i pogoršanja ekonomskih uslova. To se dogodilo nakon smrti Mahse Amini u pritvoru ozloglašene „iranske moralne policije“.
Iranske vlasti su tada, kao odgovor na proteste, započele akciju čiji je cilj borba protiv neslaganja naroda.
Taj obračun je doveo do kršenja ljudskih prava, od kojih neka predstavljaju „zločine protiv čovečnosti“, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija objavljenom u martu.
I dok su protesti uglavnom prestali, protivljenje klerikalnom vođstvu ostaje duboko ukorenjeno među mnogim Irancima, posebno mladima, koji žude za reformama, plaćenim poslovima i udaljavanju od sistema u kom ih „guši“ verska vladavina.
Inače, ovlašćenja iranskog predsednika manja su od ovlašćenja vrhovnog vođe Alija Hamneija, koji je poslednji arbitar unutrašnjih i spoljnih poslova u Islamskoj Republici.
Pošto je Raisi mrtav, verovatno će morati da se održe novi izbori.
Iranski ustav nalaže da će potpredsednik — trenutno Mohamed Mokhbar — preuzeti funkciju privremenog predsednika i da će novi predsednički izbori biti održani u roku od 50 dana.
To znači da iranski sveštenički establišment, na čelu sa Hamneijem, sada mora da pronađe novog lidera koga će moći da podržeu situaciji intenzivne regionalne nesigurnosti i nezadovoljstva u sopstvenoj zemlji.
Tagovi
