Američki mislilac jervejskog porekla, profesor Noam Čomski (94), izjavio je da su hronična politika širenja Izraela koji je jako skrenuo udesno i podrška SAD toj državi uzrok sukoba s Palestincima, te i sadašnjeg rata u Poljasu Gaze.
Za stranicu „Free Willl Library“ na „Jutjubu“ Čomski je rekao da su se „ključnim problemom između Izraela i Palestinaca“ pre 120 godina bavile vodeće ličnosti jevrejske zajednice, stvaraoci savremenog hebrejskog jezika i kulture.
Naveo je da je tada mislilac Ahad Ha’am (pseudonim Ašera Zvija Hirša Ginsberga 1856-1927), posle posete Palestini rekao da „to nije zemlja bez ljudi, ljudi su tamo naseljeni i ne žele invaziju“ – doseljavanje Jevreja.
Ha’am je zato predložio „Cionizam kulture“ – da Jevreji u Palestini uspostave centar kulture koji bi oživeo njihovu dijasporu širom sveta, da ožive i jevrejsku kulturu i jezik i tako stvore „novu civilizaciju“, naveo je Čomski.
Džava Izrael je nastala 1948, a odnosi SAD sa Izraelom su bili prijateljski, ali sasvim uobičajeni, ne posebni. Vojna podrška Izraelu je dolazila iz Francuske, a SAD ga nisu podržavale.
Tako je bilo sve do Trećeg arapsko-izraelskog rata 1967, kada je Izrael osvojio Pojas Gaze, Zapadnu obalu, Golansku visoravan, time je počeo „potpuno nov period“ – „skoro trenutno su se odnosi SAD s Izraelom radikalno promenili… i SAD od tada imaju tamo odlučujuću ulogu„, naveo je Čomski.
Tada je „Izrael učinio ogromnu ulogu SAD uništivši sekularni arapski nacionalizam“, rekao je Čomski i naveo da od tada „SAD dozvoljavalju sve što Izrael radi“ i stavljaju veto u Savetu bezbednosti UN na rezolucije koje pozivaju na okončanje izraelske ilegalne okupacije arapskih teritorija.
Podsetio je da su SAD 1945. godine preuzele od Velike Britanije dominantnu ulogu na Bliskom istoku i da je Velika Britanija „bila sklona da radikalni islam, suprotstavljen sekularnom nacionalizmu podržava iz jednog dobrog razloga: Britanci nisu mogli da kontrolišu sekularni nacionalizam, a radikalni islam je to mogao“.
Čomski je rekao da su SAD preuzele taj stav i da je Izrael od 1967. uništio sekularni nacionalizam, podržao radikalni islam i „počeo ljubavnu vezu sa SAD kojima je to bio ogrman poklon“.
Izrael je tada počeo program svog sistematskog širenja na okupirane teritorije „s osnovnim ciljem da preuzme sve vredno što je tamo našao i da protera palestinsko stanovništvo, a da opkoli i ignoriše ono stanovništvo koje ne može da protera“, rekao je Čomski i ukazao da su „SAD podržavale Izrael na svakom koraku“ te politike.
Pošto je anektirao Golansku visoravan, Jerusalim, Zapadnu obalu i Pojas Gaze kršeći naređenja Saveta bezbednosti UN i zbog toga „skoro postao međunarodni parija“, Izrael je početkom 1970-ih „imao izbor između svog širenja i bezbednosti, a odabrao je širenje uz pomoć SAD“.
Tako je u Savetu bezbednosti UN vetom SAD tada odbačen predlog rezolucije s pozivom na rešenje izraelsko-palestinskog sukoba koje podrazumeva dve države s međusobno međunarodno priznatom granicom, uz priznavanje prava obeju država da postoje u miru i bezbednosti.
Čomski smatra da je to u velikoj meri postavilo scenu za sve što se dešavalo od tada i što se dešava sada.
Rekao je da su on i drugi još 1967. predviđali, jer je to bilo očigledno, da će, ako Izrael nastavi okupaciju, ona „postati sve stroža, brutalnija“.
Tada je „u samom Izraelu je jedna od najpoštovanijih ličnosti, skoro tradicionalni jevrejski mudrac, profesor Ješajahu Lejbovic (1903-1994) rekao da će Izrael, ako nastavi okupaciju, postati ‘zemlja Jevrejo-nacista’ „, podsetio je Čomski.
„To se i dogodilo jer je dinamika tog procesa prilično direktna: ako je vaša čizma na nečijem vratu, morate naći način da to opravdate, a to utiče i na vas“, objasnio je on.
Izrael je, rekao je Čomski, „veoma srenuo udesno i postao jedna od vrlo malo zemalja u kojima su mladi ljudi reakcionarniji od svojih roditelja, ekstreminiji su nacionalisti od roditelja koji pamte stare dane kada je društvo bilo socijaldemokratsko i slobodoumno, ali takvo društvo je do sada skoro nestalo“ u Izraelu.
Sadašnja vlada Izrela je „religijsko-nacionalistička“ i ima „obilnu podršku javnosti“, rekao je Čomski i naveo da je uticajni Izraelski list „Harec“ nedavno po tome uporedio Tursku i Izrael u kojima je „većina religiozno-nacionalistička što je suprotnost demokratije“, i dodao da je tako i u Iranu.
„To može da nam se ne sviđa, ali takav svet neće nestati“, zaključio je Čomski i ponovio da je i dalje ključno pitanje ono koje je pre 120 godina konstatovao mislilac Ahad Ha’am: da Palestina ni tada nije bila zemlja bez ljudi, i da oni ne žele naseljavanje Jevreja.
Tagovi
