Po izlasku iz zatvora, Ćorović ne bi li izbegao novo hapšenje koje mu je dojavljeno, odlazi u Zagreb, odakle razvija komunikaciju sa Bartulovićem, Andrićem, najposle i Crnjanskim, i kreira časopis „Književni jug“. On uređuje deo koji je povezan sa srpskim jezikom, kao i na suđenju kom je bio podvrgnut kritikuje „provincijalizam“ jezika, bavi se srpsko-hrvatskim pitanjem i čak objavljuje stare tekstove Jovana Skerlića o toj temi. Ali je to, ipak, u periodu posle Velikog rata tek sporedna epizoda u njegovom životu. Uostalom, kao i družba sa Svetozarom Pribićevićem i prilaženje Demokratskoj stranci, čak i glavnom telu novoformirane Samostalne demokratske stranke, nakon razlaza Ljube Davidovića i Pribićevića. O tome postoje različite teorije, mnogi taj sukob povezuju sa „slobodnim zidarstvom…
Ćorović se sa Gavrilom Principom susreo „u turskom delu Sarajeva noć pre Sarajevskog atentata“. Te večeri, Princip je navodno „molio Ćorovića da Sofiju ipak, iako je to deo plana, ne vodi u obilazak Zemaljskog muzeja“. Naknadno je otkriveno da je jedna od potencijalnih lokacija atentata trebalo da bude na ulazu u Zemaljski muzej
CEO TEKST ČITAJTE U MAGAZINU „ISTORIJA“ KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI NEDELJNIK OD ČETVRTKA 10. NOVEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
