Deluje opušteno i moderno: Ekrem Imamoglu zna kako da priča sa ljudima. I trudi se da priča sa svima, da nikoga ne isključi i ne uvredi.
To bi se moglo shvatiti i kao reakcija na stil vlasti predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. U turskoj politici sasvim je uobičajena praksa podela na „nas“ i „njih“, uz brojne uvrede.
Velika većina Turaka nije čula za Imamoglua do 2019. godine On je bio načelnik istanbulskog okruga Bejlikduzu kada je Republikanska narodna stranka (CHP) iznenađujuće objavila da će ga istaći kao kandidata za mesto gradonačelnika metropole.
U početku je bilo oštrih kritika jer su mnoge pristalice opozicije smatrale da nema šanse protiv kandidata vladajuće AKP, koja je do tada vodila Istanbul.
No Imamoglu je pobedio na gradskim izborima i vratio kemalistima metropolu kojom su 25 godina upravljali konzervativni islamisti.
Imamoglu je zapravo pobedio – dvaput. Najpre u martu 2019. sa 13.000 glasova prednosti, ali su ti izbori poništeni. To je razljutilo birače, te su na ponovljenim izborima podarili Imamogluu ubedljivu pobedu sa razlikom od 800.000 glasova.
Čovek koji ne odustaje
Do danas Imamogluova pobeda slovi kao dokaz da je turska demokratija još uvek pomalo živa, i da se na izborima može pobediti naizgled svemoćna AKP.
Optužbe o kupovini glasova, manipulaciji rezultata i političkom uticaju na proces i tada su pratile izbore. No Imamoglu nije odustao. Njegov samouveren i uporan pristup i uspeh doprineli su popularnosti.
Dok se borio za priznanje izborne pobede, jedan dečak mu je doviknuo: „Sve će biti jako lepo!“
Od ove rečenice pune nade on je napravio slogan i njega je usvojila cela opozicija. Kada je izašao na pozornicu, kako bi održao govor nakon poništenih izbora, rekao je: „Imamo našu mladost!“
Ali bilo je i kritika na račun Imamoglua. Kada je delove Istanbula 2019. godine pogodila katastrofalna poplava, političar nije odlučio da prekine letovanje. Kada je zemljotres pogodio istočni turski grad Elazig 2020. godine, najpre je posetio taj grad kao i mnogi drugi političari, ali je potom otputovao na skijanje.
„Normalno je da otac provede dva dana na odmoru s decom“, branio se on tada.
Imamoglu ne želi samo da bude zapažen u svojoj zemlji, već i na međunarodnom planu. Njegov tim vodi naloge na engleskom jeziku na Tviteru i Instagramu. Povremeno se tamo mogu vdeti fotografije poseta stranih predstavnika.
Na papiru on predstavlja samo Istanbul, ali fotografije na kojima je s turskom zastavom ostavljaju dojam da predstavlja Tursku. Za mnoge Turke te fotografije ulivaju nadu: jednog dana bi mogao podeliti takve fotografije iz Ankare.
Građevinska firma, nogometni klub – a sada i politička zabrana
Rođen 1970. godine, Ekrem Imamoglu je studirao na Kipru i u Istanbulu, gde je stekao diplomu iz poslovne administracije. Pre nego što je ušao u politiku, vodio je istanbulski restoran specijalizovan za ćufte.
Također je vodio porodičnu građevinsku firmu. Od 2002. do 2003. bio je član uprave Trabzonspora, fudbalskog kluba iz grada blizu kojeg je rođen.
Još je manje od četiri meseca do izbora za parlament i predsednika, na kojima se opozicija nada konačnom Erdoganovom porazu. Šef države je iznenadno saopštio da će, umesto u junu, izbori biti održani već 14. maja.
Posmatrači smatraju da Imamoglu ima najveće šanse od tri moguća opoziciona kandidata za predsednika.
No, uopšte nije sigurno da će Imamoglu biti kandidat. Jer, čelnik njegove republikanske partije Kemal Kiličdaroglu najavljuje da će se sam kandidovati kao predstavnik šest opozicionih partija.
Osim toga, Imamogluu preti zabrana bavljenja politikom, zbog optužbi da je „uvredio“ izbornu komisiju. Kad mu je poništena prva pobeda u Istanbulu 2019. godine, rekao je: „Oni koji su poništili izbore su budale.“
Zbog te je izjave u decembru prošle godine osuđen na dve godine i sedam meseci zatvora. Drugostepeni sud tek treba da odluči mora li Imamoglu u zatvor, da li može ostati gradonačelnik i nastavi da se bavi politikom.
Sličnosti sa ljutim protivnikom
Imamoglu i Erdogan imaju štošta zajedničko. Obojica su kao mladići bili dobri fudbaleri, obojica potiču iz crnomorske regije. Erdogan je na veliku scenu katapultiran takođe sa pozicije gradonačelnika Istanbula (1994-1998).
Čak bi i eventualna zabrana bavljenja politikom ličila na Erdoganovu biografiju. On je 1997. pobrao brojne simpatije nakon što mu je zabranjeno bavljenje politikom jer je – citirao jednu versku pesmu.
Stranka koju je osnovao četiri godine nakon političke zabrane pobedila je na izborima godinu dana kasnije. Ubrzo nakon toga, Erdogan je ukinuo zabranu bavljenja politikom za sebe i mogao je da krene na put prema funkciji premijera.
Nakon prvih poništenih izbora u Istanbulu, Imamoglu je rekao: „Naš put je dug.“ Veruje se da će taj čovek igrati bitnu ulogu u turskoj politici u narednim godinama. I da bi zabrana mogla samo da mu poveća popularnost.
Možda će na kraju, kako je rekao onaj dečak, sve biti lepo za Imamoglua. Ali čini se da je dotle trnovit put.