Čovek koji je preoblikovao Srbiju: Šta BBC piše o Vučiću uoči izbora

Za pristalice, on je pragmatičan lider koji je prevazišao duboke podele u Srbiji i predvodio održivi ekonomski rast. Kritičari se žale da je konsolidovao svu vlast u svojim rukama i potkopao demokratske norme, piše u tekstu koji potpisuju Ido Vok iz redakcije u Londonu i Jovana Georgievski iz Beograda, a koji je Danas preneo u slobodnom prevodu.

„Sada mu već više od godinu dana teče drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat koji mu je dozvoljeno da služi.

Vučić je prošlog meseca raspisao vanredne parlamentarne i lokalne izbore za sledeću nedelju, usred masovnih protesta kod kuće i međunarodnih zahteva da se reši dugogodišnji sukob Srbije sa Kosovom.

Srpska napredna stranka (SNS) koju je vodio više od 10 godina do ove godine, izgleda da će ostati na vlasti.

Ali ujedinjena opozicija ima za cilj da ostvari pobedu, ciljajući na gradonačelništvo glavnog grada Beograda, gde živi skoro trećina stanovništva.

Takva pobeda bi mogla nepovratno da ugrozi autoritet gospodina Vučića.

Za Zoranu Mihajlović, koja se s njim posvađala otkako nije potpredsednica vlade, on je „populista na putu da postane diktator“.

Organizacija Fridom haus danas državu koju vodi Vučić rangira samo kao „delimično slobodnu“.

Vučićeva prethodna biografija

Aleksandar Vučić je rođen u Beogradu 1970. godine, kada je Srbija još bila deo Jugoslavije, socijalističke federacije na Zapadnom Balkanu. On priča kako je njegova porodica napustila Bosnu nakon progona od strane hrvatskih fašista tokom Drugog svetskog rata.

Jedno vreme 1980-ih živeo je u Velikoj Britaniji, gde je naučio engleski. Od novca koji je zaradio radeći u gvožđari kupio je mali radio koji je poneo kući.

„Moji roditelji su bili oduševljeni kada su to videli“, prisećao se kasnije u govoru na Londonskoj školi ekonomije.

Kada se Jugoslavija raspala početkom 1990-ih, počeli su brutalni balkanski ratovi. Srbija i Crna Gora bile su sve što je ostalo u krnjoj Jugoslaviji – zajedno sa Kosovom, otcepljenim regionom Srbije sa većinskim etničkim albanskim stanovništvom.

Pod uticajem srpskog ultranacionalizma i fudbalskog huliganizma, gospodin Vučić se pridružio krajnje desničarskoj Radikalnoj stranci sa 23 godine. Radikali su tražili Veliku Srbiju uzimajući zemlju od susednih zemalja.

„Vi ubijte jednog Srbina, a mi ćemo ubiti 100 Muslimana“, neslavno je rekao nekoliko dana nakon masakra u Srebrenici u julu 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba ubile 8.000 muškaraca i dečaka bosanskih Muslimana.

Godine 1998, jugoslovenski vladar Slobodan Milošević postavio je gospodina Vučića za svog ministra informisanja. U vladi, gospodin Vučić je bio odgovoran za primenu nekih od najrestriktivnijih evropskih zakona o slobodi govora.

Bilo je to doba „obeleženo etničkim čišćenjem, mržnjom prema Hrvatima i Muslimanima, sankcijama i ratovima“, kaže Zorana Mihajlović.

Godine 1999. NATO snage su počele da bombarduju Jugoslaviju u pokušaju da okončaju nasilje jugoslovenskih snaga na Kosovu nad etničkim Albancima.

Ubrzo su gospodin Vučić i njegove kolege našli van vlasti. On i drugi bivši članovi radikala osnovali su 2008. Srpsku naprednu stranku (SNS).

Doživeo je javni preobražaj, odrekavši se svog prethodnog ultranacionalizma i obećavši da će Srbiju uvesti u Evropsku uniju. Te godine Kosovo je proglasilo nezavisnost, potez koji Srbija nikada nije priznala.

Napredak gospodina Vučića u srpskoj politici bio je brz: SNS je 2012. godine pobedila na parlamentarnim izborima u koaliciji sa Socijalističkom partijom, Vučić je imenovan za potpredsednika vlade, a potom za premijera 2014. godine.

Godine 2017. izabran je za predsednika većinom u prvom krugu glasanja. Popevši se na vrh, Vučić je učvrstio svoju vlast.

Posle izbora smejaće se ko?

Protivnici kažu da je to učinio podrivajući demokratske institucije na način koji podseća na autoritarizam iz 1990-ih. Mihajlović smatra da se Srbija „udaljava od EU i demokratije“.

„Vlada ima skoro potpunu kontrolu nad svim nivoima javnih institucija i medija“, kaže Florijan Biber, stručnjak za srpski nacionalizam sa Univerziteta u Gracu.

Vučićeve pristalice odbacuju tu karakterizaciju, videći njegovu dominaciju u srpskoj politici kao rezultat uspešnog upravljanja.

Oni ukazuju na Vučićevu eru kao na period rasta bez presedana, na to da je postkomunistička zemlja opterećena ratovima postala napredna, evropska ekonomija.

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, pripisuje mu ekonomsku politiku udvostručavanju BDP-a Srbije u protekloj deceniji.

„Aleksandar Vučić poznaje umetnost politike“, kaže on. „Sproveo je reforme koje nisu bile lake ni prijatne“, dodaje.

Vučić takođe tvrdi da mu treba pripisati zasluge za upravljanje stabilnim odnosima sa Kosovom.

U septembru je rasplamsavanje nasilja na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom ostavilo četiri mrtve osobe, oživljavajući strah od regionalne nestabilnosti.

Ali srpski lider je nedavno dao znak da je voljan da formalno normalizuje odnose sa Kosovom. To je navelo političke protivnike da ga optuže za izdaju.

Gospodin Vučić gaji dobre odnose sa rivalskim geopolitičkim silama.

On kaže da želi da Srbija uđe u EU, na koju otpada više od polovine robne razmene Srbije. Ali istovremeno je zagovarao prijateljske odnose sa Rusijom i otvorio Srbiju za kineske investicije.

U oktobru je potpisao sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom nakon decenije sve bližih ekonomskih veza.

Kineske kompanije izabrane su da grade puteve i železnice u Srbiji, čime je ova balkanska zemlja postala jedna od centralnih tačaka Inicijative predsednika Si Đinpinga „Pojas i put“ u Evropi. Kineska kompanija već vodi veliki rudnik bakra i zlata u istočnoj Srbiji.

„Za Srbiju je saradnja sa svim svetskim akterima veoma dobra stvar“, kaže Katarina Zakić, direktorka Regionalnog centra Pojas i put beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju.

Neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu prošle godine, Vučić je neslavno rekao da se neće protiviti politici Kremlja, jer će „85 odsto Srba uvek stati na stranu Rusije šta god da se desi“.

Bilo je to preterivanje, ali on je održao reč. Srbija je odbila da podrži sankcije EU protiv Moskve, uprkos tome što ima status kandidata za članstvo u EU. Rusija je dosledno podržavala Srbiju glasajući protiv međunarodnog priznanja Kosova.

Odnos sa Rusijom

Njegova vlada je čak optužena da je omogućila ponovni izvoz sankcionisane tehnologije „dvostruke namene“ u Rusiju.

Zorana Mihajlović smatra da on nije u osnovi proruski, već čisto pragmatičan političar: „što je Srbija izolovanija, to je on čvršći na vlasti“.

Njegov najveći test na izborima 17. decembra doći će iz Beograda, nakon što su opozicione stranke obuzdale gnev zbog dva masovna pucnjave prošlog maja u kojima je ubijeno 19 ljudi, a jedna se dogodila u beogradskoj osnovnoj školi.

Ali gospodin Vučić je uveren u svoju pobedu i optužuje svoje rivale da su usmereni samo na da ga sklone sa vlasti. „Videćemo ko će da se smeje posle izbora“, kaže on.