Poljski general, heroj Američke revolucije, Kazimir Pulaski verovatno je bio žena ili možda interseksualna osoba, piše Gardijan.

Novi dokumentarni film kanala Smitsonijan bavio se životom Kazimira, poljskog konjanika koji je postao štićenik Džordža Vašingtona, i kako se veruje, spasao mu život. Istraživači su započeli s radom kada je spomenik generalu u Savani uklonjen pre 20 godina, ali se čekala pojava nove tehnologije da bi DNK analizom mogli da utvrde da li je zaista reč o čuvenom generalu.

Forenzičke antropologe je posebno iznenadilo to što je kostur bio tipično ženski. Ipak, druge karakteristike kostura, ukljujući starost, opštu građu tela, kao i stas, slagale su se s onim što su istraživači do tada znali o Pulaskom.

Veruje se da je Pulaski spasao život Džordžu Vašingtonu tokom rata za nezavisnost, tako što je pronašao izlaz za bekstvo Vašingtona i njegovih vojnika, a poznat je i kao otac amerike konjice. U Ameriku je iz rodne Poljske otišao kao dobrovoljac da se bori, a poznat je po izuzetnoj hrabrosti u bitkama, kao i po tome što je bio vrlo teška osoba, i da ga nisu zanimale ni žene, niti alkohol. Tokom bitke za Savanu 1779. godine, teško je povređen i umro je nekoliko dana kasnije, u 34. godini.

Predsednik Donald Tramp prošle godine je 11. oktobar proglasio Danom sećanja na generala Pulaskog. Jedini portret Pulaskog prikazuje ga s crnom mrljom ispod levog oka. „Na lobanji se baš tamo nalazi oštećenje kostiju“, rekao je Čarls Merbs, forenzički antropolog na Univerzitetu u Arizoni.

Poznato je i kako je general povredio desnu ruku u bici u Rusiji – kostur je isto tako imao oštećenu kost na desnoj ruci. Takođe, postojale su jasne naznake da je kostur bio jahač, što može da utiče na karlicu, i da je vrlo verovatno držao ruke kao što pripadnici konjice to rade u bitkama.

Iako je skelet otkriven pre 20 godina, tek sada postoji tehnologija kojom je bilo moguće utvrditi da li je to zaista Pulaski. „Sada znamo da su kosti u spomeniku zbilja kosti generala Pulaskog, no ipak imamo problem činjenice da su kosti ženske“, izjavio je Merbs.

Merbs veruje da aristokratska, vojna poljska porodica Pulaski nije bila potpuno sigurna kojeg pola je bio pri rođenju, pa su odlučili da je dečak, i tako ga odgajali. Takve stvari u istoriji nisu nepoznanica, kaže Merbs, i dodaje da su brojne poljske aristokrate imale javna krštenja, ali u slučaju Pulaskog rekli su da „boluje od neke vrste ‘defekta’, zbog čega su krštenje održali privatno u porodičnoj kući“.

„Ne verujem da je ikada u svom životu mislio da je žena“, smatra Merbs. „Mislim da je samo smatrao da je muškarac i da nešto nije u redu. Imao je nekakav defekt, a tada se o tome nije mnogo znalo.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.