Čovek koji je suzbijao SARS: „Koronavirus bi mogao da zarazi 60 do 80 odsto svetske populacije. A možda će virus sam usporiti svoju snagu, da ne bi i sam nestao“

Ukoliko ne bude doveden pod kontrolu, koronavirus bi mogao da zarazi dve trećine svetske populacije, tvrdi vodeći hongkonški epidemiolog, prenosi Gardijan.

Njegovo upozorenje usledilo je nakon što je šef Svetske zdravstvene organizacije rekao da bi nedavna zaraza koronavirusom kod osoba koje nikada nisu putovale u Kinu mogla da bude „vrh ledenog brega“.

Profesor Gabrijel Lenug, šef javnog zdravlja na Hongkonškom univerzitetu, kaže da je najvažnije pitanje shvatiti veličinu i oblik tog „ledenog brega“. Većina stručnjaka veruje da bi svaka inficirana osoba mogla da prenese virus na još 2,5 ljudi. To znači da bi od virusa obolelo oko 60 do 80 odsto stanovništva.

„Šezdeset procenata svetske populacije je strašno veliki broj“, rekao je Leung za Gardijan.

Iako je ukupna smrtnost od virusa oko jedan posto, ako se uračunaju i blaži slučajevi, broj umrlih na globalnom nivou bio bi ogroman. On će na sastanku Svetske zdravstvene organizacije reći da je glavno pitanje razmera rastuće svetske epidemije, a da je drugo važno pitanje utvrditi da li su drastične mere koje je Kina preduzela za sprečavanje širenja epidemije zaista delovale. Jer ako jesu, druge zemlje bi trebalo da razmisle o istim. Sastanak u Ženevi okuplja više od 400 istraživača i autoriteta iz oblasti medicine, a mnogi će se uključiti video-linkom iz Kine i Tajvana. „S 99 odsto slučajeva u Kini, ovo ostaje izuzetno vanredna situacija za tu zemlju, ali situacija koja predstavlja veoma ozbiljnu pretnju za ostatak sveta“, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus u uvodnoj reči.

Do danas, Kina je prijavila 42.708 slučajeva zaraze, uključujući 1.017 smrtnih, rekao je Tedros.

Leung je igrao ključnu ulogu u suzbijanju zaraze SARS-om 2002. i 2003. godine, a danas tesno sarađuje sa ekspertima sa Oksforda i Imperijal koledža u Londonu. Krajem januara, u Lansetu je upozorio da bi epidemija mogla da rapidno raste u gradovima u Kini, bukvalno prelivajući dešavanja iz Vuhana u ostala mesta sa zaostatkom od nedelju-dve.

Epidemiolozi pokušavaju da pronađu model širenja virusa. „Da li će 60 do 80 odsto svetske populacije biti inficirano? Možda neće. Možda će se to događati u talasima. Možda će virus ublažiti svoju smrtnost, jer ako ubije svakoga na svom putu, i sam će onda i sam biti ubijen.“

Epidemiologe zanima i da li su karantin i dešavanja u Vuhanu i ostalim gradovima zaista smanjili infekciju. „Da li su ovako masivne intervencije u javnom zdravstvu, socijalne izolacije i kretanja zaista delovale u Kini?“, pita on. „Ako jesu, kako možemo da ih primenimo, ili to nije moguće?“

Ovaj profesor kaže da se onda postavlja pitanje šta ako su delovale. „Na koliko dugo možete da zatvorite školu? Na koliko dugo možete da zatvorite ceo grad? Na koliko dugo možete da držite ljude dalje od šoping molova? A ako ukinete ova striktna ograničenja, da li će se sve onda vratiti u svoj snazi? Ovo su zaista prava pitanja.“

Ako ti karantini nisu delovali, postoji druga istina s kojom se treba suočiti: da koronavirus možda neće biti moguće zaustaviti. Onda će planeta morati da promeni pravac: umesto da pokušava da zauzda virus, moraće da se preorijentiše na umanjenje posledica.

Ogroman problem ostaje period vremena od trenutka kada se ljudi inficiraju do pojave prvih simptoma, kaže ovaj profesor. Karantin je bio obavezan, ali da bi bili sigurni da sumnjivi slučajevi nisu zaista i pozitivni na virus, potrebno je raditi testiranja na svakih nekoliko dana. Ako je neko u karantinu ili na kruzeru bio pozitivan, „sat“ bi trebalo resetovati na 14 dana više za sve ostale. Profesor Leung kaže da je nemoguće da neke zemlje u kojoj boravi mnogo putnika iz Kine nemaju nijedan zabeleženi slučaj, kao na primer Indonezija. „Gde su oni“, pita se on. Još nije ni pouzdano tačno da li se prenosi kapljičnim putem, tj. kašljem i kijanjem, ili mogućim česticama u vazduhu. „Vrlo je teško utvrditi tako detaljan posao kada virus besni. A ako ne buja, verovatno nećete dobiti dovoljan broj potvrđenih slučajeva. Sa SARS-om nismo nikada imali priliku da sprovedemo takve studije.“