Kenet Dart, naslednik dinastije koja se bavi proizvodnjom kutija od stiropora i povučeni biznismen, na Velikom Kajmanu živeo je 25 godina, a veruje se da je najveći privatni zemljoposednik na arhipelagu. Stanovnici Kajmana porede ga sa Betmenom, Hauardom Hjuzom, ali i Vorenom i Džimijem Bafetom.
Dart živi na Plaži sedam milja, u starom hotelu – tačnije, čitavom hotelu. Kupio ga je 1994. godine nakon što se odrekao američkog državljanstva, a ovaj pokušaj da izbegne porez bio je toliko drzak da je pokrenuo izmenu zakonodavnih mera. Iako su Kajmanska ostrva za finansijera bila nekakvo utočište, Dart, za kojeg se veruje da danas ima 64, na kraju će definisati budućnost arhipelaga.
On je 2007. godine otvorio Kamana bej, spoj objekata za kupovinu i zabavu, a potom je počeo da otkupljuje zemlju i nekretnine. Na spisku njegovih poseda danas se nalaze Ric-Karlton, Jahting klub i novi Kimpton kompleks. U februaru je predložena izgradnja 1,5 milijardi dolara vrednog “epskog nebodera” koji će parirati Ajfelovom tornju i Burdž Kalifi.
Kajmanska ostrva su prekomorska teritorija Ujedinjenog Kraljevstva. Ovde nema nametnutih poreza. Od šezdesetih godina, upravo su Kajmanska ostrva stekla status jednog od najistaknutijih bankarskih centara.
Nekada su bila mesto na kojem se skrivao i skladištio nelegalni novac, ali su u međuvremenu postala mesto okupljanja institucionalnih ulagača, privatnih preduzeća i agencija za nekretnine. Od 2016. godine, na Kajmanima prebiva čak 60 odsto sredstava iz globalnih investicionih fondova, pokazala je jedna analiza.
Ali Dart je odabrao ranjivo područje. Površine od oko 200 kvadratnih kilometara, Veliki Kajman leži, u proseku, svega dva metra iznad nivoa mora. Ivan, uragan kategorije 5, potopio je 2004. veći deo ostrva. Šteta je procenjena na blizu tri milijarde dolara.
“Problem je u tome što uragani, čak i kada nisu učestali, postaju sve snažniji”, objašnjava Džejms Vitaker, Kajmanac koji se ranije bavio bankarstvom i preduzetništvom. “Ako nivo mora poraste jednu stopu, uragan kategorije 1 načiniće štetu kakvu je nekad nanosila kategorija 4.”
Zašto bi onda uspešni investitor poput Darta otkupio toliko zemlje čija je sudbina, po svemu sudeći, da nestane?
Kada se Dart premestio na Veliki Kajman, njegova tajnovitost je podstakla sumnje. Kuća u kojoj je živeo u Sarasoti na Floridi je 1993. godine izgorela do temelja u požaru čiji uzrok nikada nije definitivno otkriven. Kada se Dart odrekao američkog državljanstva nekoliko meseci kasnije, prvo je otišao u Belize. Tamošnja vlada je 1995. predložila otvaranje konzulata u Sarasoti gde bi Dart mogao da živi sa svojom porodicom, pod pretpostavkom da i dalje bude oslobođen poreza. Ta ideja, međutim, nikada nije ozbiljno razmotrena i Dart je odlučio da se skrasi na Velikom Kajmanu.
Kolika je teritorija arhipelaga tačno u Dartovom vlasništvu brižno je čuvana tajna. Dart je odbio da dâ intervju preko portparolke kompanije. Ona je takođe navela da kompanija neće komentarisati investicije.
Dartovo preduzeće je posle finansijske krize 2008. godine počelo da planira i pokreće velike infrastrukturne projekte na Kajmanskim ostrvima.
Dart je rođen u imućnoj porodici koja se u Mičigenu bavila uspešnim porodičnim poslom, Dart Container. On je, ipak, i sam veoma unosno ulagao u finansijska preduzeća, biotehnološke kompanije, ali i državne dugove.
Prema navodima njegove kompanije Dart Enterprises, kompanija je u Kajmanska ostrva uložila oko 1,5 milijardi dolara, a u planu je još milijarda. Blumberg Dartovo bogatstvo procenjuje na 5,8 milijardi dolara.
Dartova vizija Kajmana je razumljiva. Njegova kompanija je u video-klipu predstavljenom 2018. lokalnoj privrednoj komori istakla program izgradnje koji će povezati belu peščanu plažu sa zaštićenim zalivom poznatim kao Severni zvuk.
Njegove najsmelije investicije su Mount Trashmore, sakupljanje otpada koje se na ostrvu nakupljalo od šezdesetih godina. Dartova kompanija je predložila da preuzme deponiju i na njoj podigne fabriku za recikliranje otpada koja bi koštala blizu 500 miliona dolara.
Dart, izgleda, budućnost Kajmana zamišlja kao mesto na kojem prebiva novac od poreza koji nikada nije plaćen i turističku atrakciju za ultrabogate koji sebi mogu da priušte da dolaze i odlaze sa egzistencijalno ugroženog ostrva.
“Da li je sve što on radi sjajno? Ne bih rekao”, kaže Vitaker o Dartu. “Mislim da na celokupnom nivou ostrva profitiraju, da. Moramo da nađemo još jednog ili dvojicu kakav je on i bićemo zaštićeni od svetskih potresa.”
Piše KETI LEDERER
Tagovi
