Crna Gora u političkom ćorsokaku: „Stižu nove packe od EU“

Crna Gora je u političkoj blokadi nakon što je pre skoro dva meseca u parlamentu pala manjinska Vlada Dritana Abazovića. Nova nije izabrana jer predsednik Milo Đukanović nije dao mandat Miodragu Lekiću koji je trebalo da vrati na vlast staru parlamentarnu većinu prosrpskog Demokratskog fronta (DF), Demokrata i Abazovićeve Ujedinjene reformske akcije (URA), koja je pobedila na izborima prije dve godine. Đukanović je tražio raspuštanje Skupštine i vanredne parlamentarne izbore ali je stara većina to odbila da izglasa. Opet traže mandat za Lekića, međutim, Đukanović poručuje da mu ga neće dati. Zato mu iz DF-a prete da će ga smeniti i raspisati vanredne predsedničke izbore.

Važan deo cele političke zavrzlame je to što je Ustavni sud Crne Gore u blokadi i ne može da odlučuje o svim ovim političkim sporovima ali ni izbornim žalbama.

Ovome se ne vidi kraj

Niko ne zna do kada će trajati politički ćorsokak jer su sve stranke sada fokusirane na lokalne izbore u Crnoj Gori 23. oktobra. Politički analitičar Zlatko Vujović kaže da ova situacija u potpunosti odgovara partijama koje dominiraju manjinskom Vladom, a to su URA, Socijalistička narodna partija (SNP) i dve stranke albanskih manjina.

,,Partije sa oko 10% podrške birača ili 10 od 81-og poslanika u parlamentu – imaju kontrolu nad 4/5 Vlade, uključujući i premijera. Stoga ne čudi njihova politička „drskost“ da blokiraju izbor sudija Ustavnog suda da bi što dalje prolongirali ovakvo stanje, odnosno spriječili održavanje vanrednih izbora. Pored ovih partija, neodržavanje izbora odgovara i DF-u koji je po „dubini“ zadržao sva ključna preduzeća i institucije, te zloupotrebama zaposlio ogroman broj svojih aktivista i glasača po cijenu bankrota tih preduzeća“, tvrdi Vujović.

I politička novinarka lista Vijesti Biljana Matijašević kaže da ova situacija najviše odgovara URI i SNP-u ali donekle i Đukanovićevoj Demokratskoj partiji socijalista (DPS). To ilustruje činjenicom da je u poslednjem odmeravanju snaga u podeljenom parlamentu, iako je srušio Abazovićevu Vladu, DPS spasio smene predsednicu Skupštine Danijelu Đurović iz SNP-a. Tvrde da su to uradili kako na čelo parlamenta ne bi došla potpredsednica Branka Bošnjak iz DF-a.

,,Svakako je dobro što nije smijenjena predsednica Skupštine, jer bi tako bila obezglavljena još jedna institucija, koja sada nesmetano funkcioniše. Međutim, to pokazuje da je cilj URE i SNP-a da manjinska Vlada opstane do vanrednih parlamentarnih izbora na proljeće, što negdje i DPS-u odgovara jer ne bi voljeli da u novu Vladu uđe DF i priprema izbore”, kaže Matijašević za DW.

Ona podseća da je iz Vlade i državnih preduzeća mnogo lakše voditi predizbornu kampanju.

,,Izbori „odmah“ nijednoj od parlamentarnih partija ne odgovaraju, jer su se na političkoj sceni pojavili novi igrači koji uzimaju birače, a s druge strane građani su razočarani zbog konstantne političke nestabilnosti u posljednje dvije godine i svađa unutar stare većine, tako da raste broj apstinenata”, smatra Matijašević. Vujović tvrdi da naročito DF i Demokrate ne žele izbore jer rezultati istraživanja javnog mnjenja upućuju da im je podrška značajno opala, posebno DF-u, odnosno da im birače u ogromnom broju odvlači novi pokret ,,Evropa sad” bivših ministara Milojka Spajića i Jakova Milatovića.

Nova inicijativa DPS-a

DPS u međuvremenu najavljuje novu inicijativu za skraćenje mandata parlamentu i vanredne izbore ali im za to treba i podrška jednog dela stare većine. Kao jedno od rešenja ove situacije, koje pominje i DF, je tehnička ili koncentraciona Vlada koja bi vodila zemlju do vanrednih izbora ali oni prije svega insistiraju da Đukanović da mandat za sastav Vlade Lekiću. Matijašević kaže da je neizvesno šta će se dešavati.

,,Da se Đukanović predomisli skoro je nemoguće, bar to nije bila njegova praksa do sada. Opet, ne odgovara mu da da mandat Lekiću, jer bi to značilo ulazak DF-a u Vladu. Đukanović može dati mandat Lekiću jedino pod pritiskom Zapada, koji bi Lekića podržao pod uslovom da DF ne uđe u Vladu, što je malo vjerovatno. S druge strane, ne vjerujem da će URA i SNP pristati na neku drugu vladu koja bi pripremila izbore jer nisu spremni da ustupe svoje pozicije”, kaže Matijašević.

Vujović kaže da bi Đukanović možda mogao dati mandat nekom kandidatu koji bi formirao tehničku vladu, a sve kao dio nekog šireg kompromisa. Ipak, za njega su najrealnije rešenje vanredni parlamentarni izbori kroz skraćenje mandata parlamentu ali dodaje da je to moguće tek nakon održavanja lokalnih izbora 23. oktobra.

,,Neke partije stare većine rezultati na tim izborima mogu ohrabriti da glasaju za skraćenje mandata Skupštine. Stiče se utisak da prolongiranjem ovakvog stanja najviše gube Demokrate. Nisu u vlasti, imaju nešto pozicija po dubini, a rejting im ide dolje. Oni na lokalne izbore uglavnom idu u koaliciji sa ,,Evropom sad” i uspjeh te koalicije i mogući dogovor o zajedničkom nastupu na parlamentarnim izborima – može uticati da Demokrate podrže skraćenje mandata. ,,Evropa sad” se snažno zalaže za vanredne izbore jer će joj podrška opadati u narednom periodu ako ostanu van parlamenta. Stoga ne čudi da dogovor ove dvije partije može biti prilika da se vanredni izbori dese u skorijem roku”, smatra Vujović.

S druge strane, neki pravnici smatraju da se cela blokada može okončati odmah tako što bi Đukanović sam raspustio Skupštinu ukazom, što bi dovelo do vanrednih izbora, ali je on najavio da to neće učiniti.

,,Đukanović je rekao da neće kršiti Ustav, ali ako ipak to uradi i raspusti Skupštinu, to bi moglo dovesti do protesta i nemira u Crnoj Gori, jer DF to neće mirno gledati”, vjeruje Matijašević.

Stiže nikad gori izveštaj EU?

Ove sedmice biće predstavljen novi izveštaj Evropske komisije o stanju pristupnih pregovora sa Crnom Gorom. Spekuliše se da će biti nikad gori do sada jer tokom mandata Abazovićeve Vlade nije došlo do izbora nosilaca pravosudnih funkcija u parlamentu a što joj je bilo jedno od glavnih obećanja.

Vujović smatra da su partije koje kontrolišu agendu Vlade kontrolisane od srpskog predsjednika Aleksandra Vučića, pa samim nije im cilj brže napredovanje Crne Gore u evropskim integracijama.

,,Ova Vlada je dodatno blokirala napredak Crne Gore ka EU, tako da će ovaj izvještaj biti gori od prethodnog, za koji je bila “zaslužna” Vlada Zdravka Krivokapića. Crna Gora ne moze napredovati u procesu pridruživanja sve dok ima ovakvu Vladu. Njoj treba proevropska, prozapadna vlada, što ova nije”, tvrdi Vujović.

Matijašević ima drugačije mišljenje.

,,Činjenica je da nam je država nefunkcionalna, što se odražava na pregovore sa Evropskom Unijom i dodatno ih usporava. Međutim, svi su svjesni da put Crne Gore ka EU najviše koči organizovani kriminal i korupcija i sve dok borba protiv tih pojava ne bude jača, imaćemo negativne ocjene u izvještajima Evropske komisije”, zaključuje Matijašević.