Trebalo bi da detinjstvo uvek bude bezbrižno i roditelji se najčešće trude da mališane zaštite od bilo kakvih loših vesti. Ali svi se jednom suoče s gubitkom, a odrastanje nosi sa sobom i suočavanje sa stvarnim svetom.
Aleksandra Jovanović, autorka romana Crna ptica, u izdanju Kreativnog centra, želela je da baš njena junakinja dvanaestogodišnja Želja, koja tuguje zbog smrti oca, pomogne svima onima, ma koliko bili stari, da shvate kako su ljubav i prijateljstvo jači od svakog gubitka.
Naravno, nije samo ova tematska ravan bitna za knjigu Crna ptica. Autorka, inače dramaturškinja, vešto je preplela priču o Želji sa elementima fantastike, kreirajući pritom živopisan, primamljiv a istoimeno opasan svet „s druge strane“, u koji junakinja biva uvučena. „U romanu junakinja misli kako joj život nikada neće biti isti i u neku ruku je u pravu. Ono što osnažuje jeste saznanje da, iako su neki gubici nenadoknadivi, nikako nisu i nepremostivi“, kaže Aleksandra Jovanović.
Želja, junakinja Crne ptice, u jednom trenutku shvata kako želi da oseća, a ne da nastavi da beži od svojih osećanja, i da nikada nije bila sama, čak ni kad je gurala druge od sebe.
„Ponekad samo treba da prestaneš da bežiš. Onda shvatiš da to od čega si bežao i nije tako strašno“, kaže mala Želja u trenutku kada shvata da je realnost lepša.
Roman, za koji je naslovnu stranu uradio Dobrosav Bob Živković, autorka je posvetila svoj deci (ali i odraslima) kojoj je potrebna podrška da se izbore s različitim negativnim osećanjima. Zbog čega je važno da ovakve teme budu deo književnosti?
„Zar nije bolje da dete zna kako nije samo, kako i drugi prolaze kroz slične probleme i, iznad svega, kako su roditelji i bližnji u stanju da ih razumeju i podrže jer su i sami imali teškoće i i dalje se bore s njima“, kaže autorka i dodaje da je roman poučan i za odrasle. „Uvek bi mi knjige pomogle da shvatim kako dobre stvari zauvek ostaju s nama nakon što ih proživimo, a loše s vremenom razumemo, oprostimo i zaboravimo. Volela bih da ova knjiga to učini za nekoga.“
Tagovi
