„Crna smrt“ pokosila je 60 odsto stanovništva Evrope u 14. veku, šireći se brzinom munje od obala Crnog mora do centralne Evrope, a poslednje istraživanje pokazalo je da najraniji tragovi te pandemije potiču iz Laiševa u području Volge, u Rusiji, prenosi časopis Science.

Iako su istorijski dokumenti prvu pojavu kuge zabeležili 1346. u ruskoj regiji donje Volge, naučnici nisu znali da li je zarazan soj bakterije yersinia pestis, koji je izazvao smrtonosnu pandemiju nazvanu „Crna smrt“, potekao iz jednog izvora ili je u Evropu kuga stigla u talasima, s putnicima koji su bili nosioci raznih sojeva kuge iz različitih delova drevnoga sveta, prenosi Hina.

Međutim, pose analize 34 prastara genoma yersinie pestis iz zuba umrlih od ove bolesti i zatrpanih na 10 mesta širom Evrope u periodu od 14. do 17. veka, uključujući i masovnu grobnicu u Tuluzu, naučnici s nemačkog instituta Max Planck zaključili su da prvi dokazi pandemije kuge smeštaju njen izvor u Laiševo u Republici Tatarstan, delu Ruske Federacije.

Soj y. pestis neka vrsta „pretka“ je svim ostalim genomima koje su proučavali, razlikujući se samo po jednoj mutaciji od sojeva koji su izazvali Crnu smrt u Evropi, objavljeno je u časopisu Nature Communications.

To i dalje, kako navode, ne znači da je područje Volge bila „nulta tačka“ za „Crnu smrt“ jer je bolest mogla da dođe iz bilo kojeg područja u zapadnoj Aziji, gde naučnici tek treba da izučavaju DNK yersinie pestis. Ali, od momenta kada je stigla u Evropu, jedan soj bakterije je odgovoran za pandemiju, stvarajući ostale varijante koje su harale od 14. do 18. veka.

Komentara

  1. Алберт Финци Млинаревић
    5. октобар 2019. 02:01

    по ТИМА одакле сте то преписали, СВА зла долазе из Русије и, као по правилу, је све то ВЕРОВАТНО?!?!?! Свака вам част! Ја бих ваш лист натерао на размишљање а не на преписивкање!

  2. eferim
    6. октобар 2019. 21:54

    Pa kako nazadni Tatari, a i Rusi, preživeše, a emancipovani EUropejci nastradaše? Pre će biti da su razlozi "higijenske" navike stanovnika.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.