Programski direktor posmatračke misije organizacije Crta Raša Nedeljkov ocenio je danas da se izbori za Skupštinu Beograda „ne mogu smatrati slobodnim i poštenim“.
Nedeljkov je na konferenciji za novinare u Beogradu predstavio preliminarne rezultate izbora za gradsku skupštinu te ocenio da je izborni dan bio „loš“.
Dodao je da je na jučerašnjim lokalnim izborima oko 1.500 posmatrača Crte radilo na prikupljanju informacija i dokaza o toku izbornog dana.
„Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda završili su se poražavajuće u odnosu na integritet i kvalitet izbora, vladavinu prava i demokratski kapacitet. Juče je izašlo oko 200.000 birača manje u odnosu na decembar, i uprkos ubedljivoj većini, legitimitet izbora biće upitan jer je proces koji je bio daleko od demokratskih izbornih procesa“, rekao je Nedeljkov.
Prema njegovim rečima, jučerašnji dan bio je nastavak beogradskih izbora iz decembra prošle godine koji su, po Crti, takođe bili kompromitovani, pre svega nelegitimnim izbornim inženjeringom.
„Izborni 2. jun je drugo manje loše poluvreme utakmice koja se u prvom delu igrala na dramatično prljav način. 2. juna nismo zabeležili tako teške faulove, ali po broju pojedinačnih incidenata, posebno po kupovini glasova, ali i tenzijama, dan je lošiji nego 3. aprila 2022. godine“, ocenio je Nedeljkov.
„Prema preliminarnoj analizi Posmatračke misije Crte, rezultati glasanja su kompromitovani na devet odsto biračkih mesta u Beogradu. Iako dešavanja na ovim mestima ne mogu dovesti u pitanje pobedu najjače liste, zbog rasprostranjenosti i prirode zabeleženih mehanizama kojima je kontrolisana volja birača na izborni dan i kompromitovanosti biračkog spiska, izbori se ne mogu smatrati slobodnim i poštenim“, naglasio je Nedeljkov.
Širom Beograda Crtini posmatrači su beležili pojedinačne slučajeve težih nepravilnosti koje su narušavale integritet glasanja, kazao je.
„Zabrinjava činjenica da je na 33 odsto biračkih mesta zabeleženo narušavanje tajnosti glasanja i to dominantno zbog fotografisanja glasačkih listića iza paravana (29 odsto biračkih mesta). Vođenje paralelnih evidencija unutar biračkih mesta zabeleženo je na osam odsto biračkih mesta“, rekao je Nedeljkov.
Prema njegovim rečima, na 22 odsto biračkih mesta nisu dosledno sprovođene procedure provere da li je birač prethodno glasao, dok identitet birača nije proveravan na pet odsto biračkih mesta.
„Na jedan odsto biračkih mesta zabeležene su situacije višestrukog glasanja, gde je jedan birač ubacio više listića u glasačku kutiju. Na 19 odsto biračkih mesta bilo je slučajeva da birač nije mogao da bude pronađen u biračkom spisku, što se barem donekle može objasniti lošom komunikacijom državnih organa u vezi s izmenama teritorije koju pokrivaju biračka mesta, ali i promenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku u nedeljama pre izbornog dana“, naveo je Nedeljkov.
Takođe, na 14 odsto biračkih mesta zabeleženi su slučajevi da birači nisu glasali lično.
Tagovi
