„Crte monarhizma u Vučićevoj ličnoj vlasti sve su više primetne. I uz asistenciju Crkve“ – Čitajte u Nedeljniku

U totalitetu inkluzivnosti i poneki monarhista dobro dođe, ali sama ideja nekog suverena iznad realnog nadstranačkog vođe je neprihvatljiva. Zato bi sutra i kancelaru Vučiću (kad više ne bude mogao da se kandiduje za predsednika), ako već ne može lako da instalira sopstvenu monarhiju, odnosno princip primogeniture, uvek više odgovarao predsednik države izabran u parlamentu nego protokolarni monarh. Crte monarhizma u Vučićevoj ličnoj vlasti sve su više primetne. I uz asistenciju Crkve. I patrijarh Pavle je davao blagoslov kad mu neko traži. Dao ga je i Porfirije Vučiću pred njegov put u Njujork. Pred Dejton, patrijarh Pavle je uspeo da doprinese boljoj atmosferi i jedinstvenom srpskom timu na čijem je čelu bio Slobodan Milošević koji nije tražio moleban i blagoslov.

Ako je suditi po kampanji za lokalne izbore, naprednjačke poruke su standardno ambivalentne i funkcionalno kontradiktorne: Vučić naglašava i evropsku perspektivu, ma koliko da je nepopularna za dobar deo građana i njegovih pristalica, jer je svestan da bez EU nema potrošačkog društva koje je realno stvorio, ali ipak kao da stvari pretežu na borbu da se srpska istina probije u svet, a što je uslovno antizapadna pozicija. Nerešeno srpsko pitanje, pitanja identiteta, jedinstva, slobode, borba da nam ne stave žig genocidnosti na ime naroda, kao što smo mi pokušavali poznih osamdesetih i devedesetih (a i sad) da stavimo taj žig Hrvatima, potezanje Jasenovca i Šumarica da bi se amortizovala Srebrenica – to su dominantne teme za lokalne izbore liste Aleksandra Vučića. Pa tek onda razvojne teme. Što je i logično, jer ovo je zavetnička lista, a zavetništvo je širi svetonazorski zahvat od relativizovanog izvornog naprednjačkog programa. Čak ga u mnogim tačkama i anulira.

Nedeljnik 645