Proslava pobede Trampa, kačketi, bilbordi… Naravno, mislim na proslavu u Banjaluci, kačkete na srpskim glavama, bilbordi u Beogradu… Kačilo se na mreže, neki su bili zapanjeni, proglasiše sve bizarnostima, ali oni koji poslednjih decenija prate stvari znaju da su bizarnosti oko spoljne politike logične i već tradicija. Bauljanje počelo već negde s kraja osamdesetih kada je bilo jasno da će se stvari promeniti, da Jugoslavije možda neće biti, da više nema one lagodne pozicije lidera nesvrstane politike i trećeg svetskog bloka. Tako su se i sve tadašnje republike opredelile za geostrategiju. Zagrebački magazin Start otvarao je stranice za lidere budućih stranaka, pa je slovenački intelektualac Dimitrije Rupel rekao da mi moramo na svaki način ući u EZ (kasnije EU).
Vrlo brzo replicirao mu je disidentski intelektualac, bard sprsko-slavske scene iz pola ćosićevskog a pola kasnije DSS šinjela i rekao da mi nikoga nećemo moliti jer smo bili Evropa pre Evrope. Onda je došao Milošević, sovjetska renesansa ustrojstva a navodni san o švedskoj socijaldemokratiji. Tada će i puč u Moskvi kada je grupa zaverenika skinula sa vlasti Gorbačova. Osuda Evrope i sveta ali ne i Miloševića i Srbije. Vuk Drašković je tada to prokomentarisao sa: „Dok je cela Evropa osuđivala puč, u Beogradu se igrao kazačok.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
