Mislim da sam shvatio – prošle nedelje odgledao sam tri sata Donalda Trampa kod Džoa Rogana i gotovo ceo miting u Njujorku, a kako u poslednje vreme redovno pratim i Fox News, gotovo sam poludeo. I zato mislim da je sve ovo pre svega medijsko pitanje.
Gde se ljudi informišu? I kako se informišu? Ako medijske kuće makar odgovaraju za sve ono što objave, morali bi i svi ti ljudi/mediji.
Pa kad u najslušanijem podkastu, na Spotifaju, Rogan i Tramp pričaju kako deca u Gazi dobijaju dečju paralizu jer su vakcinisana, a ne zato što nisu, to jeste atak na zdravlje ljudi. Ili kada pričaju o JFK dokumentima i vanzemaljcima (piloti su Trampa uveravali da su videli čudne objekte), onda to jeste atak na mozak, posle kojeg bi u lektiru trebalo uvrstiti „Da li postoje stvari koje ne postoje“ Voje Antonića, kako bismo, kad već možemo, imali najrealnije ljude.
Kod Rogana Tramp je bio miran, i to kao Ivica sa Vučićem, plašeći se da ga fizički ne prebije, da bi na njujorškom mitingu pokazao pravo lice, i to toliko vređajući političke protivnike i medije da ovo kod nas deluje kao bečka simfonija za crveni Medison.
Nije mi lako da priznam ali tako izgledaju čak i naši tabloidi, u odnosu na Mardokove. Pa to je čista mizoginija, rasizam.
Igranje na Hitlera jeste greška demokrata jer poređenje s jedinstvenim zlom uvek ide loše.
Nije Hitler, znači da je okej.
Bezos je bio u pravu kad je potpisao tekst koji nije mogao da napiše kako su tradicionalni mediji (Maskova izmišljotina) izgubili trku. I kako on, zamislite, želi da pomogne. Dvesta hiljada otkazanih pretplata nakon povlačenja spremnog teksta o podršci Kamali nije ni promil onoga što on Amazonom, pa ni promil onoga što zarađuje s državom. Meni je tu ostao nejasan glavni urednik koji je podneo ostavku. Ali i nije objavio tekst. Iako u tome nije mogao da ga zaustavi ni Bezos, ni FBI. Mogla je samo otpremnina.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 31. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
