„Čudo protivpožarnog inženjeringa“: Da li će Van Gogove „Perunike“ i mnoga druga dela ostati zaštićena od požara

To je zdanje koje čuva neka od najpoznatijih umetničkih dela. To je dom „Perunika“, koje je naslikao Vincet Van Gogh, koji deli sa mnogim Rembrantovim delima, neprocenjivom kolekcijom fotografija i ostalim značajnim delima iz proteklih sedam vekova.

U cilju da na najbolji mogući način zaštite ova dela, Getty Centar u Los Anđelesu izgrađen je 1997. godine kao „čudo protivpožarnog inženjeringa“, upotpunjen vatrootpornim kamenom i betonom, zaštićenim čelikom i postavljen u dobro navodnjavanom okruženju.

Ali, požari u gradu Holivudu ne prestaju, ne smiruju se, a naredbe za evakuaciju se šire zajedno sa plamenom. Kako piše Gardijan područje Brenrvud je jedno u kome je naređena evakuacija, u gradu u kome je smešten muzej. Dok plamen od smrtonosnog šumskog požara Palisades besni u blizini, Getijeva tvrdnja da je najbezbednije mesto za umetnost tokom požara uskoro bi mogla da se iznese na test.

Iako je izvršna direktorka Getty Toursa rekla da je ova „galerija bezbedna i zaštićena“, nakon poziva prošle nedelje od sestrinske ustanove Getty Centra, muzeja Getty Vile u Malibu, osoblje koje je ostalo na licu mesta priznaje da „pomno prati situaciju“.

Ono što je problematično je što ne postoje planovi za evakuaciju umetničkih dela ili preostalog osoblja jer zvaničnici Gettyja smatraju da su oni „već na najbezbednijem mogućem mestu“.

Članak iz 2019. objavljen na veb stranici muzeja opisuje opsežno planiranje koje je ušlo u izgradnju muzejskog kompleksa visoko u brdima iznad Brentvuda, sa „materijalima, dizajnom, konstrukcijom, operacijama i kontrolama namenski napravljenim za bezbednost“ iznutra i spolja.

Zgrade se nalaze na travertinskim plazama i okružene su velikim otvorenim prostorom da deluju kao tampon od bilo kakvog požara. Uređenje pejzaža uključuje biljke otporne na sušu i hrastove, sa granama koje se često podrezuju kako bi se sprečilo da postanu gorivo, dok je sveobuhvatna mreža za navodnjavanje dizajnirana da zaustavi plamen.

Unutar kampusa zidovi su izgrađeni od armiranog betona ili čelika protivpožarne zaštite, dok zgrade imaju krovove od kamenih agregata. Prskalice, sa rezervoarom od milion galona, nalaze se svuda, ali bi se koristile samo kao poslednje sredstvo s obzirom na krhkost mnogih umetničkih dela muzeja.

Umesto toga, zgrade se više oslanjaju na zadržavanje i dizajnirane su sa protivpožarnim odvajanjima – vratima koja mogu izolovati pojedinačne delove lokacije.

Ona je rekla da su preventivne mere, uključujući ozbiljno orezivanje pejzaža, čišćenje niskog grmlja i obilno navodnjavanje, pomogle da se spreči katastrofa.