Ćutanje za porodičnim stolom i Makronove ideje evropske odbrambene politike: Kako je NATO proslavio 70. rođendan

Onaj ko svoju porodicu označava „moždano mrtvom“ – a Emanuel Makron je to ponovio i u Londonu – ne može da se nada ničem drugom do – ćutanju za stolom. Ili pravoj porodičnoj svađi. Klaudija Mejdžor koja već godinama u Fondaciji za nauku i politiku u Londonu istražuje odbrambenu politiku Evropske unije, za DW je rekla: „Francuski predsednik je hteo da podstakne diskusiju – ali, da li je to učinio na konstruktivan način, drugo je pitanje“.

Makron se opredelio za drastične reči. Tako je i 2017. uspeo da kao autsajder postane predsednik Francuske. I svoju biografiju je, u svom tipično neskromnom maniru, nazvao: „Revolucija“.

On sada želi revoluciju u evropskoj odbrambenoj politici. Jer, prema njegovom mišljenju, od Amerikanaca kao garanta atlantsko-evropske bezbednosti sve je manje vajde. Oni se na spoljnopolitičkom planu sve više bave pacifičkim regionom. Smatra da bi Evropa trebalo da uzme svoju odbranu u svoje ruke, inače će potonuti u geopolitičku beznačajnost.

„Njegova strategija je negde i uspela“, smatra Frederik Ansel, profesor na pariskom univerzitetu Sjens po, „jer su Makronove preterane izjave izazvale reakciju Nemačke. A to je bio cilj – da se podstakne debata, da se jasno zauzmu pozicije, naročito da Nemci to učine“.

Evropski partneri su ljuti zbog Makronovog soliranja: „Optužuju ga da pretenduje da govori u ime Evrope, ali da ne razgovara sa Evropom“, kaže ekspertkinja Klaudija Mejdžor. Ona dodaje da su u Poljskoj ili Baltičkim državama njegove reči shvaćene kao pretnja. Tamo NATO važi kao jedino životno osiguranje protiv velikog i pretećeg ruskog suseda. Makron je najpre najavio da ima nameru da normalizuje odnose sa Rusijom. A sada ovo. Poljski premijer Mateuš Moravjecki smatra da su Makronove reči „opasne“.

U Nemačkoj je reakcija bila takođe odbojna. A to je ponavljanje obrasca koji je prisutan u nemačko-francuskim odnosima otkako je Makron na vlasti u Francuskoj. Makron stalno treska na sto neke svoje velike vizije, a Nemci… koče.

Loš tajming, smatra Klaudija Mejdžor – kada je u Francuskoj Makron 2017. postao predsednik, u Nemačkoj se odvijala predizborna kampanja. Posle izbora je trajalo još šest meseci dok nije oformljena vlada. Autoritet kancelarke Angele Merkel pada, a koalicija koju ona predvodi je sve klimavija. „Nećemo eksperimente“: slogan CDU iz pedesetih godina kao da je ponovo postao aktuelan. I sada Makron, frustriran time što kancelarka nije podržala njegove reformske koncepte, ne preza od konflikta sa Berlinom.

„To se vidi i po debati o moždanoj smrti NATO“, kaže Majdžorova. Francuska i Nemačka su ionako tradicionalno nesložne. U Francuskoj su skeptični prema NATO. Smatra se da bi se možda moglo i bez Amerikanaca. Za razliku od Nemačke, ta zemlja ima atomsko oružje. Nemci se, kada je reč o atomskom zastrašivanju, umnogome oslanjaju na velikog brata u Vašingtonu. Za njih NATO ima ključnu ulogu.

Političari nemačkih vladajućih stranaka se mršte na Makronove reči – „Francuski predsednik se poslužio drastičnim rečima, to nije moj stav“, naglasila je Angela Merkel neposredno po objavljivanju intervjua sa Makronom.

U Berlinu ne žele da dođe do spora među Evropljanima. Na sastanku je predsednik SAD Donald Tramp koji nije veliki ljubitelj NATO, a došao je iznerviran zbog procedure njegovog opoziva. I ubrzo je u Londonu izjavio da je, govoriti o Alijansi na njenu 70. godišnjicu kao o „moždano mrtvoj“, „zlurado“ i „uvredljivo“ prema partnerima u Savezu.

Pored Trampa sedi turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. On je nedavno kupio rakete za protivvazdušnu odbranu od Rusije koja je protivnik NATO. Da li britanski premijer Boris Džonson oko nedelju dana pred izbore u svojoj zemlji uopšte može da se koncentriše na nešto što nije samo njegov pupak?

Zna se da mnoge NATO-diplomate iza zatvorenih vrata povlađuju Makronu. Alijansa ima veliki politički problem. Nije to samo nepouzdanost Trampove Amerike. To je zapravo nedostatak strateškog razmišljanja koje bi sezalo dovoljno daleko. Evropljani nemaju strateški koncept – kako bi se branili za deset ili petnaest godina ako se Amerikanci i dalje budu povlačili iz Evrope.

NATO, čisto vojno gledano, izgleda dobro – to je i dalje najmoćnijij vojni savez u istoriji. Izdaci za odbranu zemalja-članica prvi put se povećavaju u poslednjih 25 godina. To naglašava i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, ali on ignoriše pravi problem, a to je nedostatak političkog usmerenja.

Nemački ministar odbrane Haiko Mas hoće da formira komisiju eksperata koja bi NATO-paktu narednih meseci trebalo da dâ orijentaciju. Ni francuski stručnjak za geopolitiku Frederik Ansel ni nemačka naučnica Klaudija Mejdžor ne smatraju da jedna komisija može da otkloni višegodišnji problem. Mejdžor smatra da bi takva komisija mogla da bude samo nužna mera za deeskalaciju koja bi mogla da sačuva ovaj samit od većih svađa.

Svađa za porodičnim stolom je neprijatna. Koliko dugo će NATO još ignorisati svoj problem?