Postoje dve stvari po kojima su slični Džon Stokton i Kajri Irving, a jedna od njih je da pripadaju grupi od verovatno pet najboljih plejmejkera NBA lige u poslednjih 30 godina. Oni su bili mozak i duša svojih timova, savršenim pregledom igre i predviđanjem događaja na terenu.
Druga zajednička stvar za njih dvojicu je da vole „samostalno istraživanje“. Izgleda da su se negde preračunali.
Džon Stokton bio je kompjuter Juta Džeza. Čovek koji je košarkaške algoritme držao na dva klika od oduševljenja publike, prepoznajući u sekundi šta igraju protivnici i kako im naškoditi. Bio je savršeno povezan sa Melounom pa je ona složenica „stoktonmeloun“ postala sinonim za nešto što radi kao podmazano, po JUS-u, što bi rekle generacije odrasle u staroj Jugoslaviji.
Ni po završetku karijere nije izgledao drugačije, uvek skromno obučen, u fino ispeglanim kariranim košuljama, sa licem naučnika koji je košarkau držao u malom prstu.
A onda se nešto promenilo, pa je u jeku pandemije, kada su se ljudi borili da sačuvaju goli život, a rukovodstvo NBA lige da na okupu i sa smislom održi najbolji košarkaški karavan na svetu, počeo da iznosi svoje „teorije“.
Kao oni ljudi koji vam kažu – „ja čitao“.
Samo što je Stokton bio u fazonu – „to je moje samostalno istraživanje“.
I ne, niko ne sumnja da bi Džon Stokton bio u stanju da nešto samostalno istraži, samo to nikako ne može biti pošast kao što je koronavirus i pandemija za koju rešenje ne mogu da nađu ni doktori koji su za medicinu ono što je Stokton za košarkašku.
Samo što je Džon pomislio da je kompjuter za sve oblasti.
I tu se preračunao.
Sada njegovim stopama ide jedan – na sreću, mali – broj košarkaša u NBA ligi, koji iznose različite, redom glupe, teorije o koronavirusu i vakcinaciji, te joj se protive uz Stoktonove reči o „samostalnom istraživanju“.
Jedan od njih je i Orlandov Džonatan Isak, onaj momak smešne frizure, koji jedinu sličnost sa naukom ima u prezimenu Isak, koje je isto kao ime Isaka Njutna. Samo što Džonatanu neće na glavu pasti nikakva jabuka i neće doći do velikog otrkića iako i sam u to veruje.
Na glavu će mu pasti kazne i sankcije onih koji su u NBA ligi nešto upućeniji u medicinu i koriste zvanična, a ne „samostalna istraživanja“.
To je brzo shvatio i Vigins, pa je ipak odlučio da se vakciniše.
I to je još brže shvatio Kajri Iriving, samo što je odlučio da nastavi da tera inat. To mu je, u poslednje vreme, omiljena disciplina. Čovek koji je propovedao o ravnoj zemlji, na utakmice donosio kandilo, da okadi teren pred utakmicu, a malo se izjašnjavao i kao Indijanac, sada takođe ima „samostalne teorije“.
Za razliku od ostalih, njemu neće na odluku uticati pretnje da će izgubiti 16 miliona dolara.
On je uveren da njegove teorije vrede više.
Samo što sada nije smešno. Ni simpatično. I nije važno da li je ovo „samostalno istraživanje“ prvo ili deseto u karijeri ovih košarkaških naučnika.
Važno je zapamtiti da su sva „samostalna istraživanja“ povezana sa opasnošću kao ona složenica „stoktonmeloun“.
I zbog toga se tih „samostalnih istraživanja treba čuvati“.
Nešto o tome pročitajte i u naslovnoj priči novog Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 8. oktobra.
Boris
Stokton je najblji plejmejker i kradljivac lopti u NBA svih vremena. Sta me briga privatno sta misli...